Редован унос течности, лагана одећа светлих боја, расхлађене просторије и избегавање боравка на сунцу у најтоплијем делу дана само су неке од мера које могу помоћи да се лакше поднесу екстремне врућине, подсећају из Института за јавно здравље „Тимокˮ у Зајечару. Посебан опрез потребан је код деце, трудница, старијих особа и хроничних болесника, који су најосетљивији на високе температуре.
Срчани болесници треба чешће да контролишу притисак, а дијабетичари глукозу, уз избегавања ходања без обуће. Бебе које су на мајчином млеку треба да имају чешће подоје, док оне на адаптираној формули треба нудити прокуваном и охлађеном водом између оброка.
– Током најтоплијег дела дана препоручује се избегавање боравка на отвореном. Уколико је излазак неопходан, треба носити лагану одећу светлих боја, шешир или капу са широким ободом, наочаре за сунце и користити крему са заштитним фактором 30 или већим – наводе из Института за јавно здравље „Тимокˮ.
Додају да би требало избегавати и теже физичке послове и тренинге у време највећих врућина.
– Ако се активности не могу одложити, најбоље је обављати их у најхладнијем делу дана, између четири и седам часова ујутру – истичу из Института.
Осим боравка на отвореном, важно је водити рачуна и о условима у дому. Просторије је најбоље проветравати током ноћи и рано ујутру, док током дана треба држати затворене прозоре и спуштене ролетне.
– Клима-уређај препоручује се подесити на око 27 степени Целзијуса, уз употребу вентилатора – саветују из Института.
Посебна пажња потребна је и када је реч о хидратацији и исхрани. Из Института препоручују да одрасли током дана унесу два до три литра течности, без чекања да се јави осећај жеђи, као и да избегавају алкохол, кафу и заслађене напитке. Током врућина предност треба дати лакшим оброцима, воћу, поврћу, супама и чорбама, док тешку и масну храну треба свести на минимум.
Подсећају и да је степен хидратације најалкше контролисати преко боје урина, светложута боја потврђује довољан унос течности, док тамна боја сигнализира дехридацију.
