Данас је Међународни дан планина

Друштво

Данас се обележава Међународни дан планина, 11. децембар. Сокобањци и те како имају разлога да обележавају овај датум јер су границе општине оивичене са чак пет планина чија лепота засени сваког посматрача. Мистични Ртањ, лековити Озрен, нетакнута Девица, шумовити Буковик и атрактивни Крстатац прави су изазов за љубитеље природе и планинаре.

Поглед на Крстатац са Хајдук Вељкових шанаца; Фото: К. Ђ.

Један од синонима Сокобање је и лепотица подно Озрена, који се изнад ње простире са својим највишим врхом Лесковиком на 1.178 метара надморске висине. Ту је и планина Девица са највишим врхом Чапљинцем који се још назива и Мањин камен и налази се на 1.178 метара надморске висине. Планина Крстатац део је карпатских планина, а њен врх Шиљак простире се на 1070 метара надморске висине.

Кањон Беле реке, Девица; Фото: К.Ђ.

Пажњу посетилаца који долазе чак и из најудаљенијих крајева наше планете посебно заокупља планина Ртањ, превасходно привлачна због свог пирамидалног облика и легенди и веровања који се за њега везују. Његов централни врх у облику пирамиде такође се назива Шиљак, највиши је од свих осталих, а налази се на 1.565 метара надморске висине. Планина Буковик посебно привлачи пажњу својим шумама, а њена раскошна лепота доминантна је на највишој тачки, Буковој глави која је на 894 метара висине.

Језеро на Озрену; Фото: К.Ђ.

Све скривене и знане лепоте најбоље користе чланови сокобањских планианрских еколошких друштава, најбољи промотери овог подручја, а у благодетима ових пространстава највише уживају мештани села у њиховом подножју.

Међународни дан планина установила је пре 21 годину, 2003, Генерална скупштина Уједињених нација, управо да би подстакла да више бринемо о планинским подручјима и да би се унапредио живот људи који ту обитавају. Овогодишња тема је „Решења за планине за одрживу будућност-иновације, прилагођавање и младиˮ и, како се наводи, наглашава потребу за иновативним приступима да би се одговорило на изазове са којима се суочавају планинска подручја.

Поглед с Буковика на Бованско језеро

Према неким подацима, спадају међу најугроженије екосистеме, суочене са климатским променама, деградацијом и девастацијом земљишта, непромишљеном изградњом, губитком биодиверзитета и друштвено-економским изазовима.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

fifteen + seven =