Српска православна црква и верници данас прослављају Светог великомученика и победоносца Георгија.
Ђурђевдан је једна од честијих слава и свехришћански празник који се прославља у спомен на једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.
Обичаји и веровања
Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја који се разликују по садржини од региона до региона. Према веровању, на данашњи дан се срећу зима и пролеће. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се онда бацају у текућу воду. Верује се да венчић, као својеврсни симбол, укућанима доноси здравље, а пољу берићет, штити од урока, дарује плодност, враћа љубав.
Свети Ђорђе је заштитник слабих, немоћних и оних који су угрожени на било који начин. Ђурђевдан је празник сточара, па су се обичаји најдуже задржали у планинским крајевима.
Роми традиционално славе Ђурђевдан као један од највећих празника који симболише долазак пролећа. Празник је радости и весеља, а испуњен је и бројним обичајима. Ђурђевдан је и хајдучки састанак. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода.
Посвећени су му многи манастири, међу којима најпознатији манастир Ђурђеви Ступови.
Легенда о Светом Георгију
Према легенди, у близини града Лиде у Палестини, у језеру је живела аждаја. Мештани оближњег града Вирита дожиљавали су неприлике јер је често излазила из језера и прождирала људе. Како је имала отрован задах, људи су се разбољевали и умирали. Због тога су се мештани обратили своме владару за помоћ, што је условило његовом наредбом да свакога дана жртвују по једно дете, уколико желе да се реше својих проблема са аждајом. Већ сутрашњег дана започето је са жртвовањем деце, а сваког јутра остављано је по једно дете крај језера да би умилостивили аждају. Како је ред дошао и на ћерку јединицу тог владара, њу су окитили и припремили за жртву. Док је уплакана девојка стајала крај језера указао се Свети Георгије, на коњу и са копљем у руци. Аждаја је у том тренутку изашла из језера, а Георгије полази ка њој да јој забоде копље у чељуст, притом пригњечивши је за земљу.
По упутима Светог Георгија, девојка је везала свој појас око врата аждаје и одвела је према граду. Због овог херојског и божанственог чина житељи су примили хришћанство и убрзо изградили велику цркву посвећену Пресветој Богородици и Светом Георгију.
Легенда о Светом Ђорђу служила је као мотив за израду многих уметничких дела, попут Рафаеловог приказа. Такође је инспирација у многим романима, као и представама.
