Четврт века Уметничке колоније „Сокоград”

Уметничка колонија „Сокоградˮ ове године обележава мали јубилеј, 25. година постојања. Већ по традицији, почела је отварањем изложбе са претходне колоније у галерији Легата. Колонију сваке године успешно организује Народна библиотека „Стеван Сремацˮ а десет уметника, смештено је у хотелу „Моравицаˮ где у импровизованом атељеу стварају своја дела.

Прошле године, због неповољне епидемијске ситуације, колонија није ни одржана, а и ове године су термини у неколико наврата померани, тако да се први пут уместо у септембру или октобру она одржава у новембру. Међутим неким уметницима, попут Ненада Живадиновића, академског сликара из Ниша, овај термин је баш одговарао. Живадиновић, каже да га је организатор у више наврата претходних година позивао да буде учесник колоније, али он због других обавеза које има септембра и октобра месеца није могао да се одазове позиву.

− Новембар је ипак лепо време. Сокобања је један атрактиван градић који је увек посећен и за разлику од већине других туристичких места, егзистира целе године. Познајем Сокобању добро и она ми као Нишлији није страна, тако да сам направио један пејзаж из овог краја и једну фигурацију, па ће организатор одабрати по свом нахођењу слику − рекао је Живадиновић.

Александру Девићу, академском сликару и графичару из Нишке Бање, који је учесник колоније по други пут, такође не смета што је колонија ове године организована у позну јесен. Он је у миру, тишини и успаваности бање, нашао инспирацију.

− Ја сам одрастао у Нишкој Бањи па ми је бањски амбијент познат и врло је инспиративан, посебно у ово доба године. Инспирација ми је овог пута била баш та бањска успаваност. Лети је препуно гостију, а сада је ово затишје инспиративно јер је време неког резимеа протеклог времена гужви. Тако да је то тишина која, такође, може бити савршена инспирација, али је опет равнотежа у питању у односу на гужву која је негде у позадини − рекао је Девић.

Марија Станојловић, академска сликарка из Панчева, је први пут на колонији, али и у Сокобањи и одушевљена је како самим местом, тако и оргнизацијом колоније.

– Први пут сам у Сокобањи и јако ми је драго коначно да дођем јер ево, имам скоро пола века, а први пут сам дошла у Сокобању, која је једна од топ дестинација у Србији. Што се тиче колоније, ово је једна престижна колонија која постоји четврт века и сваком уметнику је привилегија да буде на оваквој колонији и заиста то је велика ствар за мене. Инспирација у Сокобањи је дефинитивно природа, али пошто је новембар месец ту нисмо баш имали среће, али опет имамо среће што не пада киша, па можемо уживати у шетњама. И услови су фантастични − истиче наша саговорница.

Марија Ружичић, сликарка из Крагујевца, није први пут у Сокобањи, коју како истиче, много воли, али први пут је део колоније „Сокоградˮ.

− Инспирацију сам наравно нашла у природи. Није ми битно које је годишње доба у питању, инспирише ме свако и све ми боје одговарају. Колонија је савршено организована и биће ми задовољство уколико ме поново буду позвали да дођем − истиче ова уметница.

Професор Мирољуб Ђорђевић, најстарији учесник колоније, управо је највише пута био њен саставни део.

− Шта бих ја могао да причам о Сокобањи кад су овде прошли и Турци и трговци и многи умни људи и све што бих казао то би или парафразирао или не би било на њиховом нивоу. Бања је инспиративна и због свог положаја између Озрена и Ртња, окружена је шумом и пре свега то мени одговара јер сам по вокацији пејзажиста. Овде ме инспирише све, куда год човек погледа налази инспирацију. Поред тога што је природа сликовита и нуди се уметнику, људи су пријатни и гостопримљиви, што је веома битно − истакао је Ђорђевић.

Марија Алексић Раковић, дипломирани сликар из Ниша, је такође први пут учесница колоније.

− У Сокобањи сам давно била и потпуно сам заборавила на лепоту која може да се види. Са сваком следећом шетњом откривамо нешто ново, а први пут сам на ликовној колонији и јако сам задовољна и организацијом и склопом екипе тако да се дивно забављамо, дружимо и пре свега радимо – истакла је Алексић Раковић.