Бања под Видином или Бања под Озреном: Села којих више нема

Друштво

Шта је лепше? Бања под Видином или Бања под Озреном. Да ли ко у песми, двори Богданови или Богданови двори… Постоје извори који стављају данашњу Сокобању у Бању под Видином како се, према неким изворима, Озрен називао у 19. веку. Полемику да ли се ради о овој бањи или пак некој другој, на историји је да одгонетне.

Вук Стефановић Караџић у свом забавнику „Даница” из 1828. године о Турцима, започињући 1791. првом годином српскога војевања на дахије, пише овако: „Кад Пасманџија (Пазван-оглу), на скоро по том, подигне буну против цара, онда ове све бивше Бијо-градске баше отиду к Видину…” Такође се јављају и имена села која сврстава у наију Бањску или Гургусовачку или „у-право”, како пише, Видинску.

Фото из архиве

Сокобања данас броји 25 сеоских насеља, Деле се некако и у народу на горња и доња ослоњена ка Ртњу, Буковику, Слемену и Крстатцу, као и потез планина Озрен и Девица на којима су смештена три насеља. Доњим селима, која се протежу према Бованском језеру, припадају: Трубаревац, Врбовац, Рујевица, Јошаница, Жучковац, Трговиште, Врмџа, Мужинац, Шарбановац, Бели Поток, Поружница и Ресник. Горњим селима, која се протежу уз реку Моравицу, ка истоку, припадају: Блендија, Дуго поље, Читлук и његов засеок Истоци, а сада село Врело, Сесалац, Богдинац, Милушинац, Левовик, Церовица и Николинац. На Озрену и Девици насеља, Језеро, Ново село и Раденковац.

Остали само топоними 

Многа од ових села била су присутна и у време Османске власти. Постојао је и велики број других, од којих су остали само топоними места где су се налазила са својим кућама и имањима. Освајањем српских територија, бригу о селима и убирању пореза плаћаног у аспрама (турски новац) као приход од села, преузима турска власт. Села бивају додељена Тимарима, који су са том титулом као надзором и управљањем водили бригу о тадашњим насељима. Овдашња села припадају области Бања, са тврђавом Бања и Видинском санџаку.

Фото: Кристијан Ђорђевић

Турски освајачи водили су јасну евиденцију о областима, селима и селиштима, броју кућа, породица, њихових чланова и приходу који су убирали. О селима којих више нема сазнајемо из остатака фрагмената опширног и збирног пописа видинског санџака из 1466, 1478-1481, који се налазе у Архиву председништва владе Републике Турске у Истанбулу, објављених у Мешовитој грађи Историјског института Београд из 1973. године.

Село Трубаревац је и ново и старо. Старо је измештено 1978. године изградњом бране и Бованског језера. У фрагментима се јавља село Прест (Брест), са неодређеним местом. Постоје локалитети Бресјанска и Брестонско као претпоставка остатка села Брест јер се у њему, по народној традицији, налазило село Трубаревац. У Брестонском су биле летње појате села Поружница. Село Луково спадало је под област Бање и било је селиште села Трубаревац.

Фото: Кристијан Ђорђевић

Село Куршево-Крушево које се јавља у фрагментима не постоји у топонимима. Спадало је у Бањску област и наводи се да је траг овог ишчезлог села можда и Крушје, место на коме су биле њиве села Јошаница. За овај крај везује се и селиште Церовница, које се можда налазило у близини села Јошаница и поред потока Церовац који се улива у Јошаначку реку. Наводи се и претпоставка да је из овог селишта настало село Церовица у Сокобањи.

Кештица, Јарнино, Губујце… 

У фрагментима наилазимо и на село Мужинце, данашњи Мужинац. На овом простору, где је и Међукамење, јавља се село Кијавчица а остаци овога села су река Кештица и напуштено селиште Кештица. У пописима 1455. и 1483. године, ово село звало се Кијефштица. Негде у тој долини реке Кештице налазило се и селиште Велутенце. Тај закључак изведен је из пописа 1483, где је село Кијефштица имало два сејалишта, Неделско и Велутенце (Вилотинце, Вилотиница). Недалеко од Мужинца је и село Шарбановац. У фрагментима се јавља као Шарбановце, а у попису из 1445. године село се звало Ширбан или Шербан.

Фото: Кристијан Ђорђевић

Село Ресник присутно је и у време Турака. Не тако далеко од Ресника постојало је село Горна Чучуна, које је у каснијим периодима, по наредби Кнеза Милоша Обреновића, пресељено у Ресник. Јавља се и селиште Јарнина које се налазило у близини Ресника и Жучковаца, а у попису из 1483. године и пописима из 16. века, из овог селишта развило се село Јарнино. Данас ово село на територији Сокобање не постоји.

Село Губујце спадало је под област Бања. Наводи се да се може читати и као Куминце. Постоји Кумин поток-Кумина долина, место на њивама код села Трговишта и Жучковца у Сокобањи. Село Боружница је сада Поружница.

Фото: Кристијан Ђорђевић

На месту Зарвинца данас село Сесалац 

Данашње село Врмџа присутно је у фрагментима као села Средна Врмжа и Долна Врмжа. Ту се јавља и селиште Углешница. У попису из 1483. назива се Углешница или Оглешница, док у попису из 1586. носи назив Углеш или Оглеш и наглашава се да се налази у близини села Паклеш. Село Паклеш не постоји, али постоји предео Паклеш северно од села Врмџа. Село Врбовац називало се Врбовце.

Засеок села Читлук, Истоци, помиње се као Село Усточце. На подручју села Читлук јавља се село Глод које у области Бања не постоји, али се, према Јовановићу, сачувао топонимски назив Глодско у околини Читлука. Такође је присутно и селиште Ругловце (Ругловац, Ругљевац), које је према попису било сејалиште села Истоци (Усточце). Село Стричевце где у близини Читлука наилазимо на назив Стричевица. Село Дорижница (Диварижница) спадало је под Бањску област и постојало је и у 16. веку. У Товарижу, према Јовановићу, налазе се имања сељака из села Читлук.

Фото: Кристијан Ђорђевић

Село Милушинци (Милушинац), спадало је у област Бања. Јавља се и село Зарвинце које је ишчезло, али између Ртња и Слемена и данас протиче река Зарвина. Јовановић наводи да је село вероватно било у долини реке Зарвине. Сада се у том пределу налази село Сесалац. Село Дуго Поље било је познато под именом Длгополе.

Диверац, Трбушница, Горни Владан, Драгомиловце… 

Село Ораховица спадало је у област Бања. Данас не постоји, али постоји Орешац на Орешачком путу за које се претпоставља да се звало Ораховица (П. Јовановић) и које сада називамо и Бањски Орешац. На планини Девици постојало је и у то време село Раденковце (Раденковац). На том простору јавља се и селиште-Црквиште звано Дол’јани. Налазило се негде у близини села Раденковац, а према попису из 1483. године, било је селиште поменутог села са претпоставком на месту Раденковачког крста. Постоји поток Црквиште, нешто даље од Раденковца.

У фрагментима се налазе и села чије је место-локација сасвим непознато, а водила су се под област Бања. Таквo je селиште Диверац (Деверац), села Трбушница (Требошница), Горни Владан и његов додатак од села Горни Радван (Владан), Долни и Горни Ивландан, Драгмиловце, селиште Граб, селиште Брезово. Непознато село Поланица, које се у пописима 16. века води као селиште, село Зуборовце, селиште Лешница, село Црковце.
Сва ова села и селишта била су под Тимарима који су већином били посадници (Посада) тврђаве Бања, данас познатој као Сокоград.

Фото из архиве

Наравно, села и селишта везана за Сокобању и тадашњу област Бања, изведена су из мноштва других области (вилајета), која су према попису припадала Видинском санџаку. Како су извучена из остатака фрагмената који су се сачували не искључује могућност да су у том периоду постојала и друга села која и данас постоје, ако не, барем у свом зачетку. Оно што често измакне је и оно што је усменим путем запамћено да би се касније којим случајем показало и као потврдно. Историја кадкад, и поред оних знаних уме изненадно и да се појави неким списима који до тада нису били познати широј јавности, сачуваних као додатак и податак о постојању једног места које поред скоро два века организованог туризма има много дужу историју живота, присутности становништва и рада на једном подручју истока Србије.

Дизајн фото приказа на насловној фотографији: Кристијан Ђорђевић

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nineteen − seventeen =