На радост љубитеља писане речи и локалног стваралаштва, наставак књиге „Аброви од планину Ртањˮ угледао је светлост дана. Књига „Аброви 2ˮ јуче је промовисана пред сокобањском публиком, у просторијама Народне библиотеке „Стеван Сремацˮ.
Приче које повезују два села, омеђена планином Ртањ и западним обронком званим Кусак, овековечила је мештанка Слађана Милијић. Заљубљена у свој завичај, ова књижевница истиче да је Ртањ непресушни извор инспирација и најављује наставке у којима ће покушати да сачува дух прошлости и сеоског живота.
– Ртањ је моја вечита инспирација, као и Криви вир и Врмџа. ‘Дупла’ сам Врмџанка, одакле ми је мајка, која се шездесетих година удала у Криви вир. Ја сам се, ето, вратила у Врмџу, одакле је мој супруг, и цео живот сам на тој релацији. Књига и теме које обрађујем су из стварног сеоског живота – наводи ауторка књиге.
Књига је, као и први део, писана на призренско-тимочком дијалекту. Ауторка истиче да у у савременом српском језику има све више страних речи, а да оваква дела чувају језичку баштину и културни идентитет народа.
– Одрасла сам у Кривом виру, део живота провела у Врмџи. Саживела сам се са људима и говором тог краја. Много пута сам се искрено насмејала њиховим изрекама и уживала у њиховом дијалекту. Сматрам да је велико богатство сачувати тај говор од заборава – каже ова ауторка.
Велику подршку у објављивању књиге дала је Народна библипотека „Стеван Сремацˮ, а књижевница је у оквиру промоције изразила захвалност свима који су помогли објављивање овог локалног дела.
– Неизмерно сам захвална, пре свега, директорки библиотеке Јасмини Илић Паљевић, која се више него ја залагала да ова књига угледа светлост дана. Захвална сам и господину Небојши Станојевићу, власнику Адониса, као и мојој породици јер без њих не би било моје писане речи – истакла је сокобањска књижевница.
Промоција књиге започела је народном песмом „Сокобањаˮ, коју је давне 1985. године написао Зоран Милојевић, текстописац и писац, који је у својој раној младости често посећивао лепотицу подно Озрена.
