Za razliku od većine mladih ljudi koji odmah po završetku studija potežu veze i poznanstva kako bi se na bilo koji način i po bilo koju cenu dočepali posla u državnoj službi, Živojin Dinić iz Sokobanje po završetku studija na niškom Pravnom fakultetu, sticajem nekih čudnih okolnosti, opredelio se za voćarstvo! Zajedno sa roditeljima, na porodičnom imanju u selu Resniku, tri kilometra udaljenom od Sokobanje, Dinić je na skoro šest hektara podigao savremeni plantažni voćnjak.
– Prvobitna ideja je bila da napravimo sušaru za šljive – veli na početku razgovora ovaj 34. godišnji pravnik. – Međutim, kada smo sve troškove stavili na papir ispostavilo se da ima para za sušaru, ali ne i za kupovinu sirovine. Tako smo otac i ja rešili da se preorijentišemo na uzgoj voća. Najpre smo zasadili šljivu na našoj parceli od 27 ari, onda je na red došla kruška, pa oblačinska višnja i na kraju kupina. U međuvremenu, najpre otac i majka a zatim i ja, kupovali smo njive pored našeg poseda i stigli do površine od oko šest hektara. Kruška – viljamovka i karmen, zauzima oko dva hektara, oblačinska višnja je na dva i po hektara, dok su na jednom hektaru šljive i kupine.
Dok je studirao, Živojin Dinić je posredstvom studentskih organizacija često putovao po Evropi, a sa takvom praksom nastavio je i nakon okončanja studija.
– Opredelio sam se za rad na kruzerima. Upustio sam se u tu avanturu i to je trajalo tri godine. Iako sam bio vrlo zadovoljan, ipak nisam video sebe u tom poslu, jer sam tamo otišao da zaradim novac i uložim ga u voćnjak. Pre odlaska na brod, već smo podigli zasad kruške. Mladi ljudi koji dođu da rade na kruzeru, prvu zaradu obično potroše na sređivanje stana i kupovinu kola, a ja eto još uvek vozim jugo. Sviđa mi se rad na otvorenom i bez šefova. Oduvek sam želeo da budem sam svoj gazda.
Pre nego što je zasnovao zasad, naš sagovornik je napravio analizu zemljišta kako bi došao do saznanja koja vrsta kojoj voćnoj kulturi odgovara. Deo voćnjaka nalazi se u potezu zvanom Krušak i to je, kaže, odlično mesto za gajenje krušaka. Međutim, najverovatnije usled klimatskih promena uslovi za uzgoj voća su se drastično promenili. Od mraza i niskih temperatura u poslednje dve godine rod krušaka je desetkovan, pa je i zarada u značajnoj meri izostala.
– Ovo je intenzivan zasad koji kada je u punom rodu daje 30 do 40 tona krušaka po hektaru. Zbog mraza pretprošle godine imao sam četiri tone viljamovke. Prošle godine očekivao sam od osam do deset tona, a opet sam ubrao samo četiri tone. Dakle, izmrzavanje je bilo od 60 do 70 odsto i ja sam prinuđen da uđem u neku investiciju i sačuvam voćnjak od mraza. Jeste da su te mašine skupe, no ako se ima u vidu da je ove godine šteta od deset do petnaest hiljada evra, onda ta investicija i nije tako velika. Najbolje rešenje je kupovina sistema za orošavanje, ali je to prilično skupo i zahteva mnogo vode koja meni manjka. Zbog toga sam se opredelio za drugu alternativu – plinsku toplotnu turbinu. Ona je statična i postavlja se u delu voćnjaka gde će ostvariti najbolji učinak. Cena je sedam hiljada evra, a od septembra ili oktobra počeće proizvodnja jeftinijeg modela od pet i po hiljada.
Pomoć za zasnivanje i širenje svoje proizvodnje Dinić je imao od lokalne samouprave i resornog Ministarstva. Ta pomoć mu je omogućila modernu sadnju i primenu svih potrebnih agrotehniničkih mera, što bi u perspektivi trebalo da donese bolje prinose i, naravno, veću zaradu.
– U zasadima koji su u rodu postoji sistem za navodnjavanje kap po kap, međuredni prostor se kosi, prostor između voćaka u redu tretira se herbicidima, a tu je i freza pipalica za međurednu obradu zemljišta. Posebno je važno navodnjavanje kao mera nege, jer je bez njega teško doći do prinosa i ekonomske isplativosti. U zavisnosti od toga da li se voćnjak navodnjava ili ne, postoji drastična razlika u prinosu. Osim NPK đubriva u proleće i jesen, voćnjak je đubren i stajnjakom kako bi se povećao procenat humusa u zemljištu. Izuzetno je bitna pravilna i kvalitetna rezidba. Od nje zavisi bujnost i rodnost voćnjaka. U ovom kraju nema kvalitetnih rezača, pogotovo za krušku, tako da rezidbu obavljam sam. Što se borbe protiv biljnih bolesti i štetočina tiče, kod šljive, višnje i kupine nije veliki problem, ali to ne važi i za krušku. Ervinija, a pogotovo kruškina buva, može da napravi veliki problem. Pratim nove trendove u zaštiti bilja i pokušavam da se izborim sa biljnim bolestima. Najbitnija je zaštita u pravom momentu – naglašava Dinić, koji je postupak rezidbe savladao u Italiji.
Ovaj proizvođač ne krije zadovoljstvo onim što je u minulih pet godina postigao u svom voćnjaku, mada je, kaže, u početku bilo i nekih propusta zbog kojih je postao oprezniji u kasnijim poduhvatima. U dogledno vreme planirao je bušenje još jednog bunara kako bi obezbedio dovoljne količine vode za navodnjavanje i kupovinu zaštitne mreže za protivgradnu zaštitnu za deo zasada pod kruškom, kao i proširenje voćnjaka do površine od deset hektara.
– Trenutno razmišljam o tome da stabilizujem proizvodnju, a kada počnu da pristižu značajniji prihodi, možda ću početi da se bavim i preradom – kaže na kraju razgovora Živojin Dinić, koji već nekoliko godina s velikim entuzijazmom i ljubavlju uzgaja kruške, višnje, šljive i kupine.
