Данас се у Србији и широм света прославља Дан примирја у Првом светском рату. На овај датум 1918. године, након четворогодишњих сукоба, Немачка је капитулирала. Тачно у 11 сати, тог 11. 11. у специјалном вагону маршала Фердинанада Фоша близу градића Компијен у Француској, потписано је примирје између Антанте (Русија, Француска и Велика Британија) и Централних сила (Немачка и Аустроугарска). То је значило прекид непријатељства, повлачење немачких трупа уз очување инфраструктуре, размену заробљника, уништавање немачких ратних бродова и подморница и ратна репарација коју је Немачка морала да плати.
По тумачењу историчара, то је највећи рат у којем је Србија учествовала и у њему је однела највећу победу у историји, у Колубарској бици против Аустроугарске 1914. године. Србија је учествовала на јужном фронту, а пробој Солунског фронта, који је постигла, представља највећи продор који је једна од савезничких сила остварила.
Ипак и поред склапања примирја, које је Немачка доживела као велико понижење, Велики рат званично је завршен тек након више од шест месеци, 28. јуна 1919. године када је склопљен Версајски мир.
Симбол Дана примирја, који се у нашој земљи обележава нерадно као државни празник од 2012. године, јесте цвет Наталијина рамонда. Називају га још и цвет феникс јер и када се осуши довољно је мало воде да оживе листови.
Ова ретка биљка је заштићена и расте на подручју Балкана, у Србији, Северној Македонији и Грчкој. Углавном је заступљена на истоку наше земље. Име је добила по краљици Наталији, пошто ју је заједно са Јосифом Панчићем открио Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновића.
Симбол празника у Великој Британији је црвени цвет мака који расте на некадашњим бојним пољима у Белгији и на северу Француске.
Дан победе српског оружја над онима који су нам 1914. дали ултиматум, да нас понизе и поразе, и четири године вешали и стрељали, газили, пљачкали, пустошили, палили, над онима који су нас Срба побили 1.247.435 за четири године! Од тога, 379.000 војника, остало цивилне жртве, они који су убијени ни криви ни дужни, ван бојног поља. Нисмо ми изгубили Први светски рат па данас славимо Дан примирја, ми смо победници Првог светског рата. И није Први светски рат завршен примирјем, он је завршена капитулацијом Немачке царевине у Компијењу.