У сокобањским угоститељским објектима велика количина намирница долази са стране, из других региона или трговинских ланаца, а на менију се ретко нађе традиционално локално јело. То су неки од закључака истраживања које је Регионална развојна агенција Источне Србије РАРИС спровела на овом подручју у сарадњи са Пољопривредним факултетом у Београду. Циљ је био да се на терену установи какве су везе између трговине и туризма, како би се радило на њиховом унапређењу.
По речима Наталије Богданов, професорке на београдском Пољопривредном факултету, иако су на самом почетку истраживања имали предрасуде да нема сарадње пољопривредних газдинстава у окружењу Сокобање или Бољевца са туристичким објектима, хотелима, ресторанима, кафићима, приватним смештајем, испоставило се да тих веза ипак има. Међутим, како је закључила, вредност те трговине између једних и других је јако мала.
– Они највреднији производи или производи који се у огромним количинама троше, пример кромпир или месо или рецимо алкохолна пића, ипак долазе из других региона, и преко трговинских ланаца, што мислимо да није неопходно. Не бих смела да именујем али видимо ко су најважнији играчи и слутимо коме иде колач. Ми овим завршавамо истраживање, резултате ћемо саопштити и пренети свима који су заинтересовани. Дакле доносиоци одлука који имају воље и жеље могли би да се постарају да то мало унапреде – наводи професорка Богданов.
Оно што их је, како додаје, још изненадило на терену јесте да нема довољне посвећености угоститеља и туристичких радника да гостима понуде нешто од локалне кухиње. Раније су, објашњава, истраживања показивала да су Сокобањци јако поносни на своје кулинарско наслеђе, што се овога пута није видело.
– Кад год смо питали да нам се препоручи традиционално јело, или да одаберу најважније, најбоље, нешто што нико нема, то су на моје изненађење била национална јела, не локална јела. Онај ко се бави промоцијом туризма вашег краја би исто могао мало да се посвети томе и да нас мало изненади. Кад дођемо овде да пробамо нешто што се нигде на другом месту не може, а не да су то ћевапи и сарме. Тога има широм Балкана – истиче наша саговорница.
Професорка Богданов објашњава да су они позвани да са становишта науке дају предлоге, а резултати овог истраживања омогући ће боље разумевање и унапређење стања у руралним подручјима. Она додаје да су на основу опсежних истраживања и применом нових метода направили огромну базу података туристичких објеката и пољопривредних газдинстава који имају потенцијал да буду укључени у туристичку понуду.
Истраживање пласмана локалних производа и њене заступљености у локалним угоститељским објектима спроведено је у склопу пројекта „Рустикˮ које финансира Европска унија. Пројект менаџер у РАРИСУ Драган Милутиновић објашњава да је овај велики пројекат започео 2022. године.
– Његово партнерство реализује 30 организација из целе Европе од Енглеске преко Финске до Шпаније, Италије па и Србије и Бугарске и у ствари он се бави истраживањима на терену у руралним подручјима. Укупно је 14 руралних подручја идентификовано на простору Европе где се раде слична истраживања и циљ је да се добију резултати који ће служити за израду локалних политика и стратегија на бази реалних показатеља а не на бази некаквих политичких одлука или било каквих других одлука. Ми смо истраживање спровели у општинама Сокобања и Бољевац које су идентификоване као општине од значаја за туризам на овом подручју. Сокобања која је већ лидер у туризму, Бољевац који има јако великих потенцијала и покушали смо да сазнамо шта се дешава са локалним производима. Да ли туриста може да добије локално произведену храну, да је проба у ресторанима, на који начин пољопривредна газдинства и пољопривредни произвођачи пласирају своје производе и како да ту везу у ствари побољшамо – наводи Милутиновић додајући да су РАРИС и Пољопривредни факултет у Београду једини партнери из Србије на овом пројекту.
Колико ће ово истраживање бити од користи и да ли ће се савети стручњака применити у пракси остаје да се види. Неке од закључака ове студије стручњаци су представили заинтересованима на презентацији која је јуче одржана у Сокобањи.
Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић
Фото: Кристијан Ђорђевић
