Производња стрних жита и других основних култура већ неколико година уназад суочава се са озбиљним климатским изазовима. И ове године присутни су неповољни вегетацијски услови, суша, високе температуре и нестабилно време, који утичу на смањење приноса.
– Биљке су ове сезоне имале на располагању тек половину потребне влаге, што је далеко испод оптимума за нормалан развој – истиче Валентина Алексић, дипломирани инжењер мелиорације и стручни сарадник „Пољосервисаˮ Књажевац.
Према њеним речима, пољопривредници морају озбиљно да се прилагоде новим агроеколошким условима. То подразумева не само прилагођавање рокова и агротехнике, већ и примену савремених средстава која помажу биљкама да се изборе са стресним условима.
– Данас је неопходно користити такозвана енергетска средства, односно биостимулаторе као што су аминокиселине. Оне нису ђубрива, али активирају физиолошке функције биљке и помажу јој да из земље извуче минимум влаге и хранљивих материја. То је, у неку руку, као инфузија за човека – објашњава Алексић.
Сушна јесен током сетве утицала је на тешку припрему земљишта, а недостатак влаге забележен је и приликом ницања. Присуство сувомразице током зиме, када су забележене изузетно ниске температуре без снежног покривача, такође је оставило последице на усеве.
– У пролеће је, такође, било више зимско него пролећно време. Имали смо ниске темепратуре, поново недостатак падавина, високе осцилације у смислу дневних и ноћних температура – наводи наша саговорница.
Додаје да су дуги сушни периоди посебно критични у одређеним фазама зрења биљака.
– Постоје неке фенофазе које су посебно осетљиве на недостатак падавина, на високе температуре и генерално на стресне услове. Пшеница је прошла кроз веома неповољан вегетацијски период – наводи саветодавац.
Једина позитивна околност, како стручњаци истичу, јесте то што ове сезоне није било изражених услова за развој биљних болести и штеточина, па је потреба за третманима заштите била смањена. Ипак, како додају, то није довољно да надомести губитке, а ни традиционални модели производње више нису довољни. Саврамена пољопривреда, како поручују, мора се прилагодити новонасталим околностима.
