Српска православна црква и верници данас прослављају Сретење Господње, дан сусрета човека са Господом. Сретење је и државни празник Републике Србије и важан датум у националној историји.
Један је од 12 највећих хришћанских празника. Успомена на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.
Увек се слави четрдесетог дана по Божићу. Тада се догодио први сусрет Бога и човека у јерусалимском храму када је новорођеног Месију у наручје примио праведни старац, Симеон Богоносац.
Важан датум у српској историји
Сретење је и Дан државности Републике Србије, па су наредна три дана нерадна, тачније пошто се дурги дан празника пада у недељу, понедељак, 17. фебруар, биће нерадни дан. На Сретење се догодило неколико догађаја, битних за стварање савремене српске државе. На збору у малом шумадијском селу Орашцу, 15. фебруар 1804. године, почела је борба за коначно ослобођење од петовековне турске власти. Србија у ту част прославља Дан државности. Тада је подигнут Први српски устанак, под вођством Ђорђа Петровића Kарађорђа.
На овај дан, 1835. године, кнез Милош Обреновић прогласио је Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, jедан од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам (међу првима у Европи) и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције. Аутор Сретењског устава био је Димитрије Давидовић, један од најученијих људи тог времена у Србији, зачетник српског новинарства.
Сусрет Српске и Србије и сусрет студената
Данашњи празник обележава се на више локација са различитим учесницима. Република Српска и Србија ове године први пут заједно обележавају Сретење – Дан државности Србије и Дан државности Српске. Прва заједничка свечана академија поводом овог празника одржана је у четвртак у Бањалуци, а присуствовали су председници Србије и Републике Српске Александар Вучић и Милорад Додик, као и представници обе владе.
У Крагујевцу, где је донет први Устав Кнежевине Србије, данас се одржава велики протест „Сретнимо се на Сретење”, на који су се окупили студенти који су пешака, пре неколико дана, кренули из више универзитетских градова. Истог дана најављен је и скуп у Сремској Митровици, где ће се, како поручују организатори, донети Народна декларација о Војводини у Србији.
Како сама реч означава сусрет, то је дан на који се срећу црква, држава, историја, зима и пролеће, медвед и сенка.
Верује се да на Сретење мразеви попуштају, а природа се спрема за лепше време и долазак пролећа и лета. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи изађу из јазбине, уплаше се своје сенке и врате се на спавање, зима ће потрајати још шест недеља.
Постоји и веровање да девојке треба да пазе кога ће мушкарца ујутру првог срести, јер ће и будући младожења личити на њега.
