Овчије кисело млеко из Језера, које је и нобеловац обожавао, надалеко је чувено. Ово сокобањско село има велике шансе да постане познато и по шљивовици. Ракија од шљиве ранке коју је направио Драган Николић крчи пут ка листи најбољих ракија у региону. Међу скоро 400 различитих узорака ракија на Међународном новосадском ракија фесту Драганова шљивовица окитила се златном медаљом за квалитет добивши оцену 18,15.
– Ракије се градирају са бронзаном, сребрном, златном, великом златном и ајкулом која је највећа оцена за градацију ракије. То је ракија од шљиве ранке из 2016. године, из села Језера, тако да је задовољила све технолошке процесе и плус је сама арома те шљиве дала квалитет да уђе у ту изузетно високу оцену. Тренутно нико у Сокобањи за шљиву никада није добио оцену злато или велико злато – каже нам на почетку разговора Драган, не скривајући понос и задовољство.
Да је докучио тајну како доћи до најбоље ракије наговештава и то што се убудуће нада још већем успеху.
– Конкретно шљива има више категорија, шљива до три године, од три до седам и старија од седам која је у суштини и најтежа категорија. Победници у тој категорији су у Новом Саду биле шљиве које су произведене 2002. и 2005. године. У односу на моју су имале више времена да старе, тако да то је изузетно битно за шљивин дестилат, значи процес старења и сазревања – објашњава додајући да се нада да ће са старењем његова шљивовица имати и веће оцене.
Златна медаља у Новом Саду није прво признање за Драганову ракију. Успехе је постигла и у Чачку, а у Горњој Трнави код Тополе освојила је прво велико злато. Тада се квалификовала и за лигу шампиона најбољих шљивовица Србије.
– Ту је било 76 најбољих шљива у Србији у 2023. години. Поред нас, малих произвођача, учествовале су и дестилерије. У Чачку је победила дестилерија Емперус, а ето њихова шљива од 0,7 литра продаје се по цени од 350 хиљада динара. То показује каква је конкуренција била тамо. Прво кад неко каже да је у избору за најбоље шљивовице Србије, већ је то сам успех, невезано које сте место тамо освојили – истиче наш саговорник.
Додаје да ту врло мале нијансе одлучују јер све ракије морају имати изузетан квалитет. Некада су пресудни дужина сазревања или само храстово буре, а на квалитет овог пића може утицати и сорта воћа од којег се производи. Драган каже да су за шљивовицу најбоље пожега и ранка.
– То су неке тајне и нека искуства мајстора. Није баш лако доћи до врхунске ракије. Милион неких ситница и крупних ствари, од квалитета казана и сличног. Тако да ја идем неким добрим путем, то се показало и мислим да ће бити још само боље, али генерално за неке озбиљне оцене треба и времена. Оно што смо произвели прошле и ове године треба да сазри да бисмо могли да изађемо на неко конкретно такмичење и да са њима остваримо неки мало већи успех – поручује Драган.
У комину не сме да иде грам шећера, а то да се не сме додати вода у дестилат је заблуда, каже овај искусни произвођач ракије. Додаје и да се лако учи када људи хоће да прихвате савете, а и да интернет данас пружа мноштво информација за оне који желе да унапреде производњу.
– Мој деда је тако радио, па ћу тако и ја, па џак шећера у комину. То је погрешно. Производња ракије је наука. Ја сам имао великих проблема са прихватањем неких ствари у вези саме дестилације, одлежавања комине, поготову шећера у дестилату, тако да има од кога да се чује. Кад људи буду мало схватили неке ствари биће то много боље – истиче овај произвођач.
На територији Сокобање, како каже, поред шљивовице, има озбиљних произвођача, поготову дуње и виљамовке, што развија потенцијал за организовање фестивала ракије. За подршку у организовању такве једне манифестације, преноси нам Драган, заинтересован је и Институт за воћарство у Чачку. Додаје да треба искористити благодети овог поднебља, као и податак да ракија од шљиве спада у најбоља светска алкохолна пића, у рангу са француским коњаком и шкотским малт висикијем.
Текст: К. Ђ; Ј. Р.
