Седамдесетих година започео нагли успон Сокобање

Друштво

Седамдесетих година прошлога века, а и по сећањима других, у некадашњој Југославији започео је нагли успон Сокобање, као бањског лечилишта и вароши која прима госте зарад опоравка или у смислу туризма. У Бањи под, како се увек наводи Озреном, долазили су гости из свих некадашњих југословенских држава. Потребу за луксузом превазилазила је жеља да се овде борави. Тако се током одржавања „Прве хармоникеˮ, како памте старији, спавало и на терасама под стрејом и креветима постављеним на отвореном.

Тих седамдесетих година је Сокобања имала СИЗ (Самоуправну интересну заједницу) становања, СИЗ дечје заштите, СИЗ социјалне заштите, затим СИЗ запошљавања и информисања, као и 103 делегације и 956 делегата месних заједница и 66 делегација и 591 делегата Основних организација удруженог рада. Сада већ далеке, 1979. године број бирача износио је 19.470.

Тада су новоизграђени објекти били хотел „Здрављакˮ са 400 постеља, хотел „Сунцеˮ са 264 постеља и Завод за рехабилитацију, који је имао 200 постеља. Нови су били и Приватно-туристички центар са аутобуском станицом, ресторански и магацински простор Одмаралишта РВИ, Управна зграда са складишним простором РО „Требичˮ, Дечја установа „Буцкоˮ, објекте инфраструктуре и Радио Сокобању.

До краја 1979. године у плану је био и завршетак Фабрике за производњу предмета од пластике, фабрике за производњу предмета од бакра, Коаксијални кабл Сокобања-Алексинац и реконструкција центра трга Сокобање., Лечилиште на Озрену бива укључено у ланац здравствених установа СР Србије1976. године. Тих година Бања Јошаница са својим надалеко чувеним лековитим водама добија и амбуланту. У домаћој радиности Јошаница је имала 950 постеља које је годишње користило око 5000 гостију са просечним боравком од 12 дана. Три продавнице мешовите робе, Пошту, а повезана са осам аутобуских полазника дневно са Сокобањом.

Као комуникација између гостију и њихових породица велику улогу играле су тадашње разгледнице и фотографије Сокобање начињене фотоапаратима. Преко њих, а рекло би се да су остале не само у сећањима као папир и слика него и у архивама и личним поседима многих грађана, данас можемо поново видети једно време и како је некад изгледала Сокобања, али рекло би се под пет планина. Бања под Девицом, Бања под Ртњем, Крстатцем, Буковиком…Бања под Озреном.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

eighteen − ten =