Čitava Sokobanja osetila je ponos tokom subotnjeg TV prenosa ceremonije najmlađih oficira Vojske Srbije. Posebno su se ponosnim osećali stanovnici Trubarevca, rodnog sela potporučnika Nikole Vasića, prvog u rangu Vojne akademije. Za svoj trud i postignute rezultate na svečanoj ceremoniji predsednik Aleksandar Vučić je njemu i potporučnicima Lazaru Tadiću, Sari Nikolić i Aleksandri Stajić kao nagradu uručio oficirsku sablju.
Obraćajući se u ime dobitnika ovog značajnog priznanja potporučnik Vasić istakao je koliko je ono važno i da predstavlja ponos svakog oficira, ali i onih koji su ih tokom ovih, kako je rekao, ne tako lakih godina, podržavali.
– Došli smo iz raznih krajeva naše otadžbine, ujedinjeni ponosom koji osećamo kada se vijori naša trobojka i odzvanjaju snažni stihovi naše himne, koji opominju da je na našoj strani najsnažniji saveznik koji nas vodi i brani – rekao je pored ostalog u zvaničnom obraćanju.
Da će Nikola biti uspešan u školovanju, nagoveštavali su još počeci obrazovanja u Sokobanji. Bio je vukovac i prvi u generaciji nakon završetka Osnovne škole „Mitropolit Mihailoˮ. Nakon toga upisao je Vojnu gimnaziju, a potom i Vojnu akademiju – smer Vojno elektronsko inženjerstvo, da bi kasnije školovanje nastavio na smeru Informacioni sistemi. Kako kaže, u razgovoru za Sokopres, poprilično uspešan bio je i na Vojnoj akademiji, i prvi u službama u svome delu informacioni sistemi, a takođe je bio i prvi u klasi jer se gleda rang po proseku, između svih ljudi koji su se školovali te godine.
– U subotu je bila promocija najmlađih oficira. Tada sam postao oficir i zvanično završio svoje školovanje. Pošto sam bio prvi u službama dobio sam sablju sa posvetom od predsednika Republike. To je bila velika čast naravno, a veliko priznanje za mene i za sav moj tok školovanja, od osnovne škole preko srednje do fakulteta, tako da sam bio počastvovan da se tako nešto desi. Nakon toga imali smo prijem kod predsednika gde smo opet dobili neke čestitke, poklone i poprilično lepo iskustvo i veliko priznanje – priča nam mladi potporučnik.
U razgovoru ističe i koliko vojni poziv zahteva odricanja, ali i kako se iz toga može izvući nešto korisno.
– Ima mnogo odricanja, ali koliko je to teško, toliko je i dobro, zato što čovek kroz to odricanje sazri, nauči da se brine o sebi i postane spreman za dalji život. Kroz odricanje ja sam postao samostalan, odvojio sam se od svoje porodice, naučio da kontrolišem sebe, naučio da se vodim kroz život, tako da se sve isplatilo na kraju. Možda vojni poziv ima malo više odricanja, to odvajanje od porodice sa 14 godina je bila teža stvar, ali kada se čovek navikne sve ide svojim tokom i posle je sve lakše i lakše – dodaje.
Kako kaže, o ovom pozivu počeo je da sanja negde u sedmom razredu osnovne škole kada se o njemu malo više informisao.
– Mene je zanimala informatika od detinjstva i nisam znao da je to integrisano i da može da bude vezano jedno sa drugim. Kada sam video koliko je vojno školstvo kvalitetno, kada sam video, naravno, da je besplatno što je veliki benefit, odlučio sam se za Vojnu gimnaziju. To se pokazalo kao dobar put zato što mi je ona pružila dobru osnovu. Akademija mi je izgradila stručno znanje sa kojim mogu odmah da krenem da radim, što nije slučaj sa drugim fakultetima, jer ljudima na drugim fakultetima uglavnom fali praksa i onda moraju na poslu da uče. Ja sam već na fakultetu postao spreman za rad – kaže ovaj perspektivni mladić.
Dodela oficirske sablje izazvala je lavinu pozitivnih komentara Sokobanjaca na društvenim mrežama, među kojima su se isticali nastavnici koji su predavali Nikoli, ali i vršnjaci.
– Nisam sumirao utiske jer nisam imao vremena, ali sam presrećan. Znam da su svi ponosni na mene, i ja na neki način predstavljam i sve ljude koji su mi predavali, sve svoje nastavnike, profesore na akademiji, ali i sve svoje vršnjake koji su mi naravno pomogli u toku školovanja sa kojima sam zajedno radio, da kažem mučio iste muke, tako da je sablja priznanje, kao što sam rekao, svima nama, svima koji su bili uz mene na ovom putu – poručuje mladi potporučnik.
Već od ovog jutra, dva dana nakon svečane ceremonije, Nikola se latio svoje dužnosti na prvom radnom mestu, koje mu je obezbeđeno odmah po završetku školovanja. Ponosno kaže da će raditi ono za šta se školovao, a onima koji se dvoume da li da krenu njegovim putem poručuje da Vojna akademija pruža mnogo benefita i nivo sposobnosti koji je dovoljan za rad u službi.
Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović
Foto: Privatna arhiva
