U Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac” proteklog petka održana je promocija knjige „Non imprimatur ili cenzura u bibliotekarstvu i izdavaštvu” autora Dejana Vukićevića, voditelja fonda starih, retkih i minijaturnih knjiga u Narodnoj biblioteci Srbije.
Autor kaže da je ovo njegova trinaesta knjiga a da je fenomenom cenzure počeo da se bavi spontano, ubrzo shvativši da je univerzalan i da prati čovečanstvo od nastanka, potom traje kroz čitavo vreme njegovog postojanja. On dodaje da cenzura ima i osobinu preobražavanja, mimikriranja i prilagođavanja kao i da borba protiv nje traje isto onoliko koliko i ona sama.
Vukićević je pojam cenzure predstavio kroz dvadeset poglavlja. Neka od njih imaju i literarne nazive kao što su „Svetla strana cenzure”, to su oni pozitivni aspekti koji se retko pominju i „Kratka istorija besčašća”, gde se navode najekstremniji primeri cenzure. Na samom početku knjige, autor se bavim samim pojmom, onda i kratkom istorijom cenzure u svetu, a potom i u Srbiji.
− Cenzure je uvek bilo i uvek će je biti, mene je, naravno pošto sam bibliotekar zanimao pre svega taj aspekt ali nisam mogao da zaobiđem i izdavaštvo jer su to usko vezane delatnosti, kao štamparstvo − rekao je autor.
Dejan Vukićević rođen je 1965. godine u Kraljevu. Diplomirao je na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti, a magistrirao je i doktorirao na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Radio je na personalnim biografijama 30 srpskih književnika. Za bibliografiju časopisa „Delo” od Bibliotekarskog društva Srbije 2007. godine dobio je nagradu „Stojan Novaković”, a istu nagradu dobio je i 2012. godine za Bibliografiju srpskih enciklopedija i leksikona. Iste godine dobio je nagradu „Marija Ilić Agapova” kao najbolji bibliotekar, a dobitnik je i nacionalne nagrade „Janko Šafarik” za ukupan doprinos bibliotekarskoj struci.
