Нацрт просторног плана Специјалног резервата природе Ртањ наставља да заокупља пажњу јавности. То се потврдило и јуче, када је документ јавно представљен у згради општине Сокобања. Велики број грађана, многобројна питања, недоумице и страхови, али и оштра дискусија обележили су ову јавну презентацију.
Грађане је највише интересовало како ће документ утицати на пољопривреду и туризам, да ли ће планирани путеви нарушити природу, а бригу је изазвало и то што се на појединим местима помиње пројекат за ветропарк „Честобродицаˮ и што се појављују потенцијална места за копање руде и минерала. Поред становника Сокобање, присуствовао је и велики број мештана села Врмџе, Мужинца, Шарбановца, Јошанице, али из бољевачког Кривог вира.
По речима Дубравке Павловић, један од руководилаца Просторног плана, туризам на овом подручју мора да се развија на примерен начин, а према планском документу Ртањ ће остати заштићено подручје као и до сада.
– Просторни план подручја посебне намене се ради према закону за различита подручја која су од посебне важности, интереса првенствено за државу. Овде се ради о зонама које су од интереса за санитарну заштиту изворишта водоснабдевања, такође како са републичког нивоа, због акумулације Бован и Боговина, тако исто и са нивоа локалних изворишта водоснабдевања. И ради се о туризму исто као посебној намени на овом простору која је перспективна и која мора да се развија у складу са режимима заштите ових других посебних намена. Оно што је јако позитивно, Специјални резерват природе је подручје које није изграђено, није нападнуто градњом, нема неких ни сталних насеља, тако да је заштићено. Имали смо прилике да радимо за друга подручја посебне намене, па је ово подручје које је, хвала Богу, заштићено до сада и тако ће и да остане према овом просторном плану – појашњава руководилац.
Она истиче да су приликом израде нацрта водили рачуна да поштују планове вишег реда као што су Просторни план подручја посебне намене Бован, Боговина, Републички просторни план и Регионални просторни план, а да то што се „Честобродицаˮ спомиње у документу не значи ништа.
– Грађани су то прочитали, али нису умели да прочитају просторни план. Сваки просторни план има тај општи део који каже шта смо ми имали од планске, студијске, пројектне документације на увид. Ми морамо знати шта је иза границе планирано да не би нешто угрозили. План детаљне регулације за ветропарк ‘Честобродица’ просто је наведен као један од планских докумената који се сада ради и наведен је број одлуке, то не значи да смо ми аминовали, за нас није меродаван ако није усвојен, а да ли ће бити и кад ће бити немам појма. Такође, за ову другу страну Ртња, Рујиште то су исто, према просторном плану општине Бољевац, неке зоне које јесу занимљиве за ветрогенераторе, а то да ће неко сада са једне на другу страну да изгради милионе стубова, то је стварно нереално тотално – сматра наша саговорница.
Грађани имају прилику још двадесетак дана, до 1. октобра, да своје предлоге и примедбе пошаљу на адресу општине Сокобања, Бољевац или Агенцији за просторно планирање и урбанизам Републике Србије. Израђивачи планског документа ће, по речима наше саговорнице, прегледати и одговорити на сваку примедбу.
– После тога, 11. октобра је јавна седница комисије где се практично читају примедбе и наши одговори и свако од подносилаца примедбе који буде присутан може то да образложи, још нешто да пита, да појасни, можда ми нисмо разумели шта је писац примедбе хтео да каже. После тога иде затворени део седнице комисије која процењује сваку појединачну примедбу и наш одговор и доноси закључни став. Увек смо отворени за сарадњу са људима, са локалним становништвом, ми сви заједно радимо овај план и мислим да ћемо да га урадимо како треба – појашњава Павловићева и додаје да су грађани примедбе могли да шаљу и до сада, али да рани јавни увид није изазвао интересовање сокобањске јавности, па су до сада писма стизала углавном са бољевачке стране.
По свему судећи, велику пажњу јавности на овај документ скренуле су спекулације да ће се на подручју Ртња градити луксузни и егзотични хотели, голф терени и вештачка језера. Сокобањско еколошко друштво преко друштвених мрежа позвало је грађане да се укључе у што већем броју како би се спречило евентуално нарушавање природе Ртња. У сваком случају, локална самоуправа и држава мораће да уложе додатне напоре како би грађанима појаснили шта конкретно предвиђа и значи овај документ.
Нацрт просторног плана који обухвата 213 квадратних километара и шест сокобањских и бољевачких села, урадили су ЈУГИНУС (Југословенски институт за урбанизам и становање), Географски факултет у Београду, Јавно предузеће за урбанизам у Крагујевцу и Центар за планирање урбаног развоја, а руководиоци су Дубравка Павловић, др Велимир Шећеров и Мирјана Маринковић Габарић. Наручилац овог документа је држава, на основу одлуке Владе Републике Србије, док је израду финансирало Министарство грађевинарства.
Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић
Фото: Кристијан Ђорђевић
