Krajem prošle godine tiho i skromno kako je živela napustila nas je Ljiljana Nikolić, svestrana ličnost, novinar i hroničar Sokobanje. Povodom polugodišnjice 16. maja, deo Ljiljanine porodice se obratio pismom našoj redakciji sledeće sadržine:
„Otišla je ne dočekaši arhivsku građu iz Beča za njen sledeći rad, o kome je govorila na njoj svojstven način: Sokobanja, ljudi i njihova dostignuća od današnjeg dana pa sve unazad do kad je mogla da dopre njena energija saznavanjem istih….
Znala je odakle su došli ti ljudi, znala je gde su mnogi otišli , čime su se bavili, koji je njihov doprinos Sokobanji….
Njen specifičan glas je širom Zemlje i Evrope širio raskoš i lepotu Sokobanje (opisivanjem do detalja, mogli ste da stvorite sliku te sokobanjske raskoši).Zdravlje je bilo na prvom mestu o tome govori i njena poslednja knjiga „40 godina stazama zdravlja”.
Sledeća ideja je bilo školstvo…. Zamolila me da joj pomognem u pisanju o mom učitelju, Milanu Radenkoviću, jednom od prvih dobitnika nagrade „Najdraži učitelj”, i prvoj elektronskoj učionici 1960. godine u selu Jezeru (koje u to vreme nije imalo struju).Ovo je njeno neostvareno delo, a nadam se da će budući hroničari nastaviti jer imaju na koga da se ugledaju….
Ne postoje reči koje bi mogle da opišu njenu darežljivost, srdačnost i interesovanje za svakog čoveka sa težnjom da mu pomogne….
Pitanje: da li Sokobanja zna
bez koga je ostala???
Njena dela će živeti a i ona sa njima….i u nama….
Prva i poslednja reč za nju je bila Sokobanja!!!
Granka Marković, profesor matematike u penziji iz Aleksinca
