Данас се у храмовима и православним домовима обављају најважније припреме за сутрашњи, најрадоснији хришћански празник, Божић и прославу рођења Богомладенца. Света литургија, паљење бадњака и свечана посна трпеза неки су од обичаја Бадњег дана, који представља увод у божићно славље.
Дан почиње рано изјутра, када домаћин и остали мушки чланови породице, пре изласка сунца одлазе по бадњак, младо храстово или церово дрво које симболизује Христа и Његов долазак на свет. Раније је сечење бадњака обележавано пуцањем из пушака или прагија, док су те старе обичаје данас заменили звуци савремних пиротехничких средстава.
По традицији, након што одабере дрво, домаћин се окреће ка истоку, три пута се прексти, помене Бога, своју крсну славу и Божић, узима секиру у руке и затим сече бадњак. Један од обичаја је и да се дрво сече укосо, са источне стране и по веровању мора бити пресечено са три снажна ударца. Уколико секира не пресече дрво из трећег покушаја, сечење се довршава ломљењем или увртањем. Такође се води рачуна и да након сечења бадњак падне директно на земљу, а не да се заустави на неком другом дрвету. Након што се донесе у двориште куће, прислања се уз зид и уноси у дом са првим мраком.
Ложење бадњака симболизује топлину Христове љубави и подсећа на дрво које су пастири донели у пећину и које је праведни Јосиф наложио како би угрејао Богомладенца, а по тумачењу представља и наговештај Христовог страдања.
Уз бадањак у кућу се уноси и слама, која симболизује простирку из колевке тек рођеног Христа. Тамјан којим се кади дом и дарови који се стављају у сламу симбол су дарова које су мудраци са Истока донели Христу, након што им је витлејемска звезда показала пут до пећине.
У храму Преображења Господњег у Сокобањи вечерње богослужење и налагање бадањака почињу у 20 часова, док ће божићна литургија бити служена тачно у поноћ. Причешћем на божићној литургији православни верници завршавају божићни пост.
