У Сокобањи је данас обележен важан датум у локалној историји, 14. август, дан када је овај крај пре 82 године ослобођен у Другом светском рату.
Цвеће на Споменик палим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора положили су представници локалне самоуправе, делегација Војске Србије, Гарнизона Зајечар, СУБНОР-а Сокобања, као и представници СУБНОР-а из Крагујевца, Зајечара, Књажевца, Неготина и Бора. Обележавању су присуствовали и представници СПС-а Сокобања, ОРВС-а и други поштоваоци историје Сокобање и Србије.
Том приликом подсетили су да је Сокобања, ослобођена годину дана пре завршетка рата, била међу првим крајевима ослобођеним у Другом светском рату.
Председник СУБНОР-а Сокобања др Славољуб Јовановић рекао је да велики број присутних показује да сећање на жртве и вредности за које су се борили и даље имају значај.
– Мени је изузетна част и задовољство што је оволики број људи присуствовао, што значи да је патриотизам и оно што краси српско биће на високом нивоу. Ми смо уз пригодну реч, полагањем венаца, минутом ћутања, онако како доликује, одали пошту и захвалност свим тим нашим преминулим прецима, а наравно да то буде њима на част, на дику и понос наших потомака – рекао је Јовановић.
Сокобања након ослобођења: обнова и нова власт
Након битке код Буковика јула 1944. године и борби које су вођене 13. августа код Бољевца, отворен је пут за коначно ослобођење Сокобање.
Јединице 23. дивизије Народноослободилачке војске Југославије, коју су чиниле Девета, Седма и 14. бригада, под командом потпуковника Миладина Ивановића и политичког комесара Воје Поповића, ослободиле су Сокобању 14. августа 1944. године.
Према историјским изворима, на улицама Сокобање тада је био празник. Након ослобођења Сокобање са околином, овај крај представљао је једну од највећих ослобођених територија у Србији и базу са које су предузимане даље офанзивне акције НОВЈ у садејству са Црвеном армијом Русије.
У време ослобођења, 1944. године, Сокобања је, према доступним подацима, имала 878 кућа и 3.354 становника. Крупне стоке било је 447 грла, ситне 450, а коња свега 22, што указује на то да је сточни фонд био готово уништен.
Према доступним подацима, „упркос оскудици која је владала, народ је са љубављу прихватио борце Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армијеˮ. Народ се масовно пријављивао за добровољно учешће у ослободилачком рату, а у томе су предњачили младићи и девојке.
На ослобођеној територији формирана је Команда места Сокобања, а успостављена је и нова власт преко среског и мреже општинских и сеоских народноослободилачких одбора.
