СУБНОР Сокобања јуче је, у недељу, полагањем венаца на споменик жртвама фашистичког терора, обележио 14. август, Дан ослобођења Сокобање у Другом светском рату. Венци су положени и на бисту Алекси Маркишићу у централном градском парку, као и на бисту Димитрију Драгојевићу, која се налази испред школе, од стране представника СУБНОР Србије, локалне самоуправе, СУБНОР-а Сокобање, ОРВС Сокобање и Социјалистичке партије Сокобање. Присутан је био и представник – координатор са Косова Мирољуб Пековић као и представници из Бољевца, грађани и потомци ратника учесника ових битака.
Др Славољуб Јовановић, председник сокобањског СУБНОР-а и члан Републичког одбора, истакао је важност обележавања оваквих историјских догађаја, битних за Сокобању.
‒ Ја се надам да смо данас пригодним полагањем венаца и пригодном речију успели да нашим поколењима оставимо нешто, како треба даље наставити, и да ми ову њихову земљу, покушамо да им оставимо у бољем светлу него што смо је наследили. Не у борби и згариштима, него чувањем части, поштењем, радом, градећи фабрике и школе, градећи културне институције које могу помоћи и њима и свима у свету да знају ко је Србија због које смо ми данас овде ‒ казао је наш саговорник у изјави за наш портал.
Присутнима се обратио и потпредседник СУБНОР-а Србије академик и пуковник, професор Жељко Зиројевић.
‒ Народ који заборавља своју прошлост, неће имати ни садашњост ни будућност. Ако заборавимо Алексу Маркишића, Димитрија Драгојевића, све слободаре, заборавили смо ко смо и шта смо. Данас СУБНОР Србије, као најјача и највећа антифашистичка, патриотска и хуманитарна и родољубива организација, носи на својим плећима одговорност , да очувамо оно што се зове слобода и част отаџбине. Ми резервне немамо. Имамо Србију. Сви је нападају и многе силе зла желе да нас унизе, да наше руководство натерају да поклекне. Варају се. Ми смо потомци слободара. Носимо и крст са Косовске битке, носимо и Косовску вечеру, носимо и Синђелића са Чегра, Танаска Рајића, носимо Цер и Колубару, Сутјеску , Неретву, Игман. Носимо слободарске ватре Озрена. Никада нико то неће моћи да нам узме. Србија ће вечно да траје и да живи ‒ део је обраћања присутнима овог функционера борачке организације.
Социјалистичка партија Сокобање, по речим присутних чланова, баштини традицију и присутна је у обележавању оваквих значајних догађаја. Снежана Радовановић, шеф одборничке групе СПС Сокобање, каже да није било тих догађаја ми данас не би живели у слободи и миру коју имамо.
‒ Оно што је мој предлог, а који сам предложила присутнима, јесте да се приликом сваке годишњице, односно обележавања ових значајних датума из историје српског народа, обавезно позову ученици. Да се одрже историјски часови. Да се даје више на значају оваквим догађајима како би наши потомци, наша деца, знала како и зашто живе у доброј земљи, у слободи и миру и имају могућности за бољи живот ‒ каже Радовановић која је шеф одборничке групе СПС у општинском парламенту.
Да се подсетимо. На данашњи дан 14.августа 1944.године 23. ударна дивизија Народноослободилачке војске Југославије, код села Николинца, надомак Сокобање, напала је фашистичког окупатора и протерала га ка Бованској клисури и планини Ртањ. Затим је ушла у Сокобању и ослободила је.
