Заштита још једног природног драгуља у општини Сокобања и његово стављање у функцију туризма на један организованији начин су мотиви да се у наредном периоду и институционално реши положај Сесалачке пећине. Јавна расправа о документу, односно нацрту заштите поменутог подручја, који је израдио Завод за заштиту природе Ниш окупила је, у петак 24. фебруара, представнике локалне самоуправе, Сокобањског еколошког друштва, Планинарског друштва „Оштра чукаˮ и остале заинтересоване организације и појединце.
Данко Јовић, руководилац канцеларије у Нишу Завода за заштиту природе, је у изјави за наш медиј нагласио велики значај реализације овог пројекта, како за локално становништво тако и за целу заједницу. Он је још и напоменуо да је добар предлог да Туристичка организација буде управљач.
‒ Наравно, о томе ће донети одлуку локална самоуправа, али ја претпостављам да у овом моменту стварно немамо боље људе да буду управљачи. Прво, неко ће се запослити ту. Друго, неко ће коначно почети на прави институциони начин да брине о пећини, да туристички валоризује тај простор, да доводи туристе на прави зналачки начин, како би се живи свет пећине што боље сачувао и за будуће генерације, а и за саме туристе који ту буду долазили ‒ каже Јовић.
По њему највећи добитник је пећина, јер ће коначно бити контролисан улазак и у периоду када слепи мишеви долазе, када су ту породиљске колоније, тада ће у тим деловима пећине бити апсолутно забрањен улазак, тако да ће бити омогућено враћање и повећање бројности ових строго заштићених врста.
И Миодраг Николић, председник општине Сокобања, је сагласан о великом значају заштите ове пећине и њеном стављању на мапу туристичке понуде Сокобање.
‒ Наравно то захтева и одређене радње које следе. Запослити људе који ће одржавати ту пећину, затим мало порадити на осветљењу које тренутно постоји, али можда треба поправити пут до саме Сесалачке пећине и онда кренути полако са уређењем и околине саме пећине ‒ истиче Николић.
Сесалачка пећина од Сокобање је удаљена свега 19 километара. Смештена је у селу Сесалац, по коме и носи свој назив. Украшена је пећинским накитом: сталактитима, сталагмитима, травертинским кадама и тананим драперијама. Обилује животињским и биљним светом, а станиште је и 10 врста слепих мишева, што, могло би се рећи, чини трећину од забележених врста у Србији.
Посебно је интересантно што је у Сесалачкој пећини пронађена и нова врста псеудошкорпије, која је изузетно значајна за науку, као нова и досад неоткривена врста. Кроз пећину протиче Зарвина река – понорница, лева притока Сесалачке реке, која се даљим током улива у реку Моравицу.
Први пут је давне 1895. године, забележена у литератури, од стране Јована Цвијића, српског географа, научника, професора универзитета и академика, као „Сесалачка пећураˮ.
