„Ноћ буљинаˮ одржана први пут у Сокобањи и Србији

Манифестација „Ноћ буљинаˮ одржана је у суботу 17. фебруара у Сокобањи. Ова атрактивна, али пре свега корисна манифестација већ дужи низ година одржава се у Словенији, Црној Гори, Хрватској и Италији, а сокобањски скуп стручњака и волонтера представљао је њено прво издање у Србији. Попис буљина, који је обављен у оквиру ове манифестације, показао је да на територији општине Сокобања постоји најмање девет активних гнездећих територија ове сове. Иначе, општини Сокобања је припала част да се први национални попис буљине одржи на њеним теренима зато што је подручје са највећим бројем ових птица у Србији.

Организатори прве „Ноћи буљинаˮ у Србији су Институт за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, Центар за очување биодиверзитета и Сокобањско еколошко друштво. Учествовало је преко 40 волонтера, од тога 16 из Сокобање, а било је учесника и из Београда, Новог Сада, Панчева, Крушевца, Зајечара, Књажевца.

Волонтери су током манифестације прошли основну теоријску и практичну обуку за прикупљање података о присуству ове сове на одређеним локацијама и тиме заслужили титулу „чувар буљинеˮ. Њихов задатак је да прате буљине и наредних година и да прикупљене податке достављају научницима, дајући на тај начин допринос бољем познавању врсте, а самим тим и њеној бољој заштити, сазнајемо од Владана Димитријевића, председника Сокобањског еколошког друштва.

– Учесници су били подељени у 12 тимова, који су били на 12 потенцијалних локација и свако од нас је имао задатак да пажљиво ослушкује, јер се мужјаци у овом периоду оглашавају дозивајући женке – рекао је Димитријевић.

Наш саговорник додаје да је буљина (или велика ушара, како је још зову) строго заштићена врста и једна од највећих сова на свету, врхунски предатор и изузетно важна врста у екосистему.

Драженко Рајковић биолог Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, каже да ће ова радионица постати традиционална, зато што сви од оваквих манифестација имамо вишеструке користи.

– Оно најбитније је да се сова, а посебно буљина налази на врху ланца исхране. Ми можемо кроз неки дугорочни мониторинг, знајући колико их има, где живе, како се размножавају, шта једу, да сазнамо какав је наш екосистем, колико је затрован, да ли имамо проблема са неким пестицидима, да ли нам нестаје неко станиште. Значи ове птице су буквално неки биоиндикатори, они нам показују у каквом је стању животна средина око нас, колико је чиста или загађена што је веома битно – истако је Рајковић.

Након обиласка терена, за све учеснике Драженко Рајковић и Томаж Михелич из Друштва за посматрање и проучавање птица Словеније у хотелу „Моравицаˮ одржали су два предавања.

Манифестацију „Ноћ буљинаˮ можете погледати и на нашем (You tube) каналу.