Планина Ртањ добила је луксузно издање у којем се описују све њене карактеристике и оно што је краси из угла, превасходно, географске струке. Преко 350 страна овог дела, у издању Географског факултета Универзитета у Београду и Службеног гласника, приказује и животињски свет, археолошка налазишта, народне животне обичаје, али и „поглед у будућностˮ и „објашњење необјашњивогˮ. Са корица нам се смеши и једна предивна фотографија Ртња прекривеног снегом, са прикривеним, али јарким сунцем у позадини, коју потписује наш фото-репортер Кристијан Ђорђевић. Значајан број његових приказа планине нашао се и као илустрација текстова, а Ђорђевић каже да му је посебно задовољство причинило када је, извукавши је из коверте на корицама монографије угледао своју фотографију.
– Као фотографу и љубитељу ‘landscape – приказа природе’, која нас у изобиљу окружује, изузетна ми је част што су се моје фотографије нашле у луксузном издању Планине Србије, о планини Ртањ, поред фотографија свих осталих колега, где исте осликавају текстове и теме овог издања. Још веће изненађење доживео сам када ми је књига стигла из Београда, а то је да је за насловну корицу едиције коришћена у дизајну моја фотографија зимског Ртња и пирамидалног дела – рекао је Ђорђевић, захваливши се издавачима едиције, уреднику и осталима који су учествовали у изради овог значајног дела.
Како додаје, Сокобања као туристичко место, оближњи Бољевац, Криви вир, многобројна села ових крајева и остала места која су у непосредној близини ове планине, добила су овом едицијом велико завештање.
– Посебно јер прича о Ртњу никада не престаје. Едиција Планине Србије ‘Ртањ’, која у себи садржи како географске податке, тако и археолошке и историјске, податке о становништву, традицији и обичајима, јединствена је и веома важна за крајеве који се ослањају на њу, самим тим и за нашу земљу. Сваку моју фотографију Ртња прати реченица да је он мисао која је покретач путовања – каже нам Ђорђевић који у својој архиви има бројне фотографије у којима кроз уметничку призму дочарава лепоте ове раскошне планине.
Ртањ је први на листи планина које ће бити представљене у оквиру пројекта „Планине Србијеˮ. Зашто баш Ртањ на почетку едиције о српским планинама, у овом делу пише: „Ваљда зато што никако није могао бити описан последњи међу планинама, а пошто му место није ни у средини, остаје да буде првиˮ.
„Ртањ није највиша планина у Србији. Није ни најпространија, није ни најзеленија ни најкршевитија. Нема дугих пећина нити дубоких јама, нема снажних врела нити обиље воде, тек неколико ендемских и реликтних биљака. На њему нема жичара и скијалишта, стаза здравља и рекреације, нема стада оваца и познатих брендова. Манастирска звона овде не звоне. Упркос свему томе, а Ртњу недостаје још пуно тога овосветског чега су пуне наше планине, он се може похвалити… душомˮ, наводи се на почетку ове значајне монографије.
