Сокобања је овог викенда била домаћин Друге коњијаде, манифестације која је својим несвакидашњим призором измамила пажњу мештана и туриста. У самом центру оживео је дух прошлих времена када се кроз градске улице, у свечаној поворци, упутила група коњаника, међу којима је било много младих, ка Лептерији и Сокограду, стазама које чувају историју овог краја.
Под мотом „Трагом легенди Иве Андрића и богате историје којом Сокобања обилујеˮ, коњијаду је осмислила и организовала Сокобањка Весна Ђурђевић. Манифестација је започела у Врмџи, а у оквиру ње, у централном градском парку, грађани су могли да уживају у друштву ових племенитих животиња, док су се најмлађи опробали у јахању уз искусних водича и власника коња.
Милана Савић, ученица ветерине из села Врела, први пут је учествовала на Коњијади са родитељима, братом и сестром и каже да ће ово искуство дуго памтити.
– Иако сам одавде никада нисам била на Сокограду, нити на Лептерији. Било је баш лепо, предивно дружење – наводи Милана.
Њена породица годинама држи коње и бави се самарицом и шумарством.
– Коњи су веома племените животиње. Могу се користити за преношење воде за гашење пожара, за извлачење дрва и грађе са неприступачних места – прича наша млада саговорница поносно показујући своје коње Рубина, Ацка и Мишка.
Први пут у Сокобањи били су и Јован и Сашка Пећић из Трстеника, чланови Спортског удружења „Ранч Дуњаˮ.
– Прелепо је било. Природа, стаза, дружење. Повели смо са собом наша два коња, Бебу и Дуњу – рекао је Јован.
Из Облачине је стигла бројна екипа коњичког клуба „Соколˮ , на челу са Арсеном Дидићем, његовом децом, Андријом и Катарином, као и младим чланицама Ивом Столић, Дуњом Крчмари и Кристином Столић.
– Циљ нам је да деци приближимо коњички спорт, да осете лепоту дружења са коњима, јер су то племените и здраве животиње, а сам спорт је изузетно леп – каже Андрија Дидић.
Сокобањска коњијада позитивне утиске оставила је и на његову сестру Катарину, посебно лепота руте до Сокорада.
– Бавимо се англион јахањем, то је теренско јахање где излазимо на планине. Путеви кроз шуму, поред реке, све је било занимљиво и лепо. Људи су дивни, а предео прелеп – наводи Катарина Дидић.
Едина Јуховић из Новог Пазара, чланица Коњичког клуба „Елдорадоˮ, такође је на коњијади у Сокобањи учествовала први пут заједно са сестром Есмом. У Сокобању су дошле са две кобиле, госпођом Тином и дамом Галом. Љубав према коњима развила је још у Холандији, а како каже, утисци из Сокобање су незаборавни.
– Одушевљени смо. Природа је прелепа, а и коњи су уживали – наводи Едина.
Посебну захвалност упутила је оранизаторки Весни из Врмџе.
– Из ње зрачи позитивна енергија, све је одлично организовано. Без ње, ово не би било могуће. Оваква манифестација мора да постане традиција – поручила је Едина, додајући да је на коњу доживела Сокобању на сасвим нови начин.
Након боравка у централном градском парку и дружења са мештанима и гостима, коњаници су наставили својим путем, натраг ка Врмџи, у пратњи полиције која је обезбеђивала саобраћај.
Стазом историје и легенди
Управо је на том путу, који су коњаници прешли у оковиру Друе коњијаде, по легенди, безимени господар Сокограда пао са коња када је муња севнула са Оштре чуке, а гром затутњао са Ртња. Према предању, пао је право у лековити извор који га је исцелио, а касније је на том врелу саградо кућу, што је подстакло даље насељвање Сокобање.
Истим путем, уз обале Моравице, јахао је и књижевни јунак Стефан Лобојевић, управитељ Сокограда из романа „Деспотова властелаˮ, ка Врмашком граду и господарици Марини.
