Иако је најављено отварање Инклузивног центра у Сокобањи изазвало позитивне реакције родитеља деце и младих са посебним потребама, којима би овај простор био намењен, ни после више месеци реализација пројекта није започета. Према незваничним подацима, Немачка развојна банка ГИЗ обезбедила је средства, али су се појавили бројни проблеми.
Један од њих је недостатак просторија. Наводно је идеја била да се Инклузивни центар за децу и младе до 26 година смести у одређене просторије Дома здравља, али према према неким подацима, није успостављен договор са руководством ове установе, јер те просторије већ користе запослени. Други простор који је разматран као могућност било је поткровље зграде Старе школе, али је и тај предлог остао нереализован, јер је за његову употребу потребна сагласност надлежног министарства.
Међутим, просторије нису једина прерпека која одлаже отварање центра. Постоје и други изазови, питање превоза деце, као и кадровски проблем, односно недостатак стручњака који би радили са корисницима центра.
Недавно је по том питању у згради Општине Сокобања одржан састанак представника локалне самоуправе задужених за овај пројекат и родитеља деце са посебним потребама. На састанку је био и Милош Ђорђевић, отац двојице дечака са аутизмом, који је истакао да су им тада предочени проблеми, али и дата обећање да ће се трагати за решењима.
– Пре састанка смо добили поуздану информацију да од тога нема ништа, што нас је узнемирило. Проблеми су нам потврђени, али колико сам схватио средства су прослеђена, чека се потписивање уговора са ГИЗ-ом и након тога би требало да се крене у спровођење пројекта у Сокобањи – наводи Ђорђевић.
Он додаје да је ово први састанак са запосленима у Општинској управи и да верује у дато обећање, посебно јер питање инклузивног центра, како каже, није политичко и не коси се ни са чијим интересом, већ је животно.
– Огромном броју родитеља тај центар би много значио. Олакшао би живот и деци и нама. На састанку смо добили неки трачак наде да не одустанемо од тога. Надам се да имају разумевања, да су нас реално саслушали и схватили озбиљност проблема – поручује Ђорђевић.
Истиче и да је озбиљност проблема велика, што потврђује и статистика.
– Аутизам је масовна појава, број те деца је из године у годину све већи. Ако се игнорише, ескалираће у огроман проблем. Та деца морају бити сагледана. Проблем постоји и у друшту и у заједници. То тврдим – закључује наш саговорник.
