О правцима у музици тешко је полемисати. Свака генерација воли ону музику која је обележила њено доба, посебно младост. Двадесети век изнедрио је бројне музичке правце и извођаче који и данас одолевајуј времену. Године свирања, слушања и стално враћање на „старо доброˮ потврђују да оно што је тренутно популарно не може да замени оно што је квалитетно и трајно.
Сокобања већ годинама негује ту традицију, иако са повременим „експлозијамаˮ рок и алтернативних дешавања, кроз манифестације попут фестивала пива, мото скупова, меморијала и других догађаја.
Оно што је посебно вредно пажње јесте начин на који је рокенрол добио и свој визуелни облик, сцену која публици пружа потпуни доживљај, блискост са музиком, могућност да стоје, певају, уживају, играју и фотографишу у самом центру дешавања. За фотографе, управо тај сценски амбијент са светлом и сценографијом остаје као документ једног начина живота.
Антологија једног начина живота
Иако је позната по манифестацијама фолклора, традиционалне музике и хармонике, Сокобања није занемарила алтернативне правце. Почетком 21. века кратко је постојао фестивал „Изађи на цртуˮ, а 2016. године започета је традиција Грин харт феста.
Фестивал је првобитно трајао три дана, вечерњи концерти на мермерном шеталишту и днсвни програм у тада новоотвореном Аква парку. Прве године кроз сокобањски рок фестивал прошла су позната музичка имена, „Забрањено пушењеˮ, „Ateist repˮ, „SARSˮ, „Ortodoks keltsˮ, „Van Gogˮ, „MVPˮ, „Vreloˮ, „IrieFmˮ, „Stereo bananaˮ, „Strukaˮ, „Gruˮ, „Sevdah babyˮ, „Beathshakersˮ, „Gramofonˮ и други. Те исте године одржано је и такмичење соло гитариста. Организатор је био Бане Лалић, у сарадњи са Организацијом за туризам и културу Сокобање.
Следаће 2017. године стижу: „Црвени картонˮ, „Art Football Serbia Bendˮ, „Who Seeˮ, „The Banngcocksˮ, „Љубичицеˮ, „Акустични концерт Галијеˮ, „Acartˮ, „Party Animalsˮ, „IrieFMˮ, док је у централном парку приређена бина за неафирмисане бендове.
Фестивал 2018. Отвара Драгољуб Ћуричић и бубњари, а затим наступају, „Ekv tributeˮ, „E-playˮ, „Попечитељиˮ, „Црвени картонˮ, „Ритам нередаˮ, „Електрични оргазамˮ, „Неверне бебеˮ и „Керберˮ. Паралелно, љубитељи хаус музике уживали су на теренима поред школе, а одржан је и Фестивал пива, као и 11. Мото скуп.
У 2019. години наставља се са фестивалом, који потврђује статус традиционалног, наступају Жељко Васић, „Деца лоших музичараˮ, Рибља чорба и легенда која је прешла у легенду, незаменљиви Бора Ђорђевић Чорба, затим „Invazijaˮ, „Love huntersˮ, Влатко Стефановски, Ђорђе Давид и Ивана Петерс, „Sunshineˮ, Ђорђе Чаркић Клинац. Организација фестивала остаје у рукама Организације за туризам и културу Сокобања.
Корона, Летња позорница и нови организатор
Следеће 2020. године фестивал изостаје због пандемије. Јавни живот стаје 15. марта увођењем ванредног стања.
Рок прича наставља се 2021. године и то на новоиграђеној Летњој позорници „Врелоˮ. Уз све епидемиолошке мере, наступају „Земља груваˮ, „Лексингтонˮ, „Психомодо Попˮ, Огњен Јованов, Ангелина, Бајага и инструктори, Тара, Ана Лазаревић и Милица Тодоровић. Улаз се наплаћивао уз ковид потврде.
После кратког застоја, 2024. године фестивал добија нову снагу под организацијом новоформираног Културног центра Сокобања. На сцену се враћају „Ортодокс келтсˮ, а придружују им се „Црвена јабукаˮ, „Црвени картонˮ, „Болесна штенадˮ, „Fighting Sparrowˮ и локални бенд „The Beautiesˮ. У пратећем програму одржава се изложба косплеј костима Милана Јазбиншека, промовисање Планинарског друштва „Оштра Чукаˮ и мото скуп. Удружење „Комитетˮ даје музичку подршку, а улаз је поново бесплатан.
Иако у нешто скромнијем обиму, седмо издање фестивала, које ће се на Летоњј позорници „Врелоˮ одржати 18. и 19. јула, доноси наступе легендарне „YU групеˮ, састава „Ничим изазванˮ, локалних „The Beautiesˮ, „Екстаза бендаˮ и ди-џеја Милана Бабића. Улаз је бесплатан, а у пратећем програму је и Мото скуп МК „Фалконсˮ из Сокобање са дефилеом и играма на точковима.
Они који су слушали рок, панк и алтернативу добро се сећају речи изречених још деведесетих. У једном интервјуу 1990. године, фронтмен Азре, Бранимир Џоне Штулић, рекао је: „Сада ћемо 40 година слушати блејање оваца…ˮ Данас, у 2025. години, тај рок пророчанства делује све ближе, а „Грин хартˮ је ту да подсети да рокенрол није утихнуо и да „рок остаје мисао која се слушаˮ.
