Uzroci dijabetesa su višestruki, a ono što je veoma važno, pojačana žeđ, preterano mršavljenje ili naglo dobijanje u telesnoj težini, kao i poremećaj apetita, neki su od simptoma koje ne smemo zanemarivati, upozorava dr Dejan Ristić iz sokobanjskog Doma zdravlja povodom 14. novembra, Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti.
Po rečima ovog stručnjaka, specijaliste interne medicine, koji je i vođa savetovališta za dijabetes u okviru interne službe, uzorci ovog oboljenja mogu biti u genetskom nasleđu, načinu života, gojaznosti ili mogu biti pratilac nekih drugih oboljenja. Simptomi dijabetesa su i povećano i učestalo noćno mokrenje i malaksalost, a naš sagovornik ističe da oboleli od dijabetesa menitusa tipa 2 često nisu svesni bolesti.
– To nije slučaj samo kod nas u Srbiji. Takvi su slučajevi i u celom svetu. Zato što je dijabetes, pre svega, bolest koja ne boli, koja nema neke simptome koji bi mogli hitno uputiti pacijenta ka lekaru. Pacijenti sa simptomima dijabetesa često nisu dovoljno upoznati, a sa druge strane takav vid simptoma nisu oni koji bi trenutno doveli pacijenta kod lekara, tako da se prolongira sam taj odlazak i prolongira se postavljanje dijagnoze – napominje dr Ristić i dodaje da je zbog toga veoma važno pri pojavi prvih simptoma obratiti se izabranom lekaru koji će dalje pacijenta uputiti internisti ili endokrinologu.
Naš sagovornik iznosi zabrinjavajući podatak da, prema nekim procenama, u svetu ima preko 530 miliona obolelih od dijabetesa od čega čak polovina ne prepoznaje svoju bolest. Veoma je važno, kako ističe, delovati u onom momentu kada dijabetes još nije razvijen kao hronična bolest i kao bolest koja može da izazove komplikacije na organima i sistemima u organizmu. Jedan od načina je promena stila života i uključivanje fizičke aktivnosti. To podrazumeva da treba vežbati više od 150 minuta nedeljno, napominje stručnjak.
– Treba uticati i na pravilnu ishranu, dakle treba savetovati pacijente, tj. građanstvo i pre svega mlade ljude da je pravilna ishrana nešto što je garant da neće doći do razvoja dijabetesa, da je održavanje normalne telesne težine veoma važno. Gojaznost je nešto što je prediktor dijabetesa, nešto što se dešava pre nego što se razvije dijabetes, a na gojaznost možemo uticati, možemo smanjivati telesnu težinu na razne načine, pokušavati da pre svega fizičkom aktivnošću i pravilnom ishranom doprinesemo adekvatnoj telesnoj težini kod naših ljudi. Kod koga je to neophodno postoji farmakoterapija za lečenje gojaznosti koja je sve više u fokusu, pre svega zato što je primećeno da je gojaznost trenutno ne samo što se tiče dijabetesa nego i ostalih bolesti jedan od najvažnijih uzročnika na koje treba delovati što je pre moguće – ističe dr Ristić.
Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodna federacija za dijabetes su 1991. godine pokrenule inicijativu za obeležavanje Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti, zbog porasta broja obolelih širom sveta. Tada je odlučeno da Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti bude 14. novembar kada je rođen Ser Frederik Benting, koji je 1922. zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin. Cilj ove kampanje je da se podigne svest o značaju preventive.
Tekst: Kristijan Đorđević; Jelena Radovanović
Foto: Kristijan Đorđević
