Пандемија вируса корона, за скоро три године, потпуно је изменила наш свет, а што је најгоре, нико не може са сигурношћу да тврди шта нас чека у будућности. „Оптимизам, поверење у државу, поверење у здравствени систем и вера у знање здравствених радника –најефикаснија је превенција против пошасти нашег времена”, истиче проф. др Јорге Р. С. Ван дер Ло, амбасадор у УН (Уједињене нације). „Болести потичу из краљевства природе, а оздрављење долази из краљевства духа, жеље и воље да будемо здрави”, говорио је Хипократ, отац медицине.
„Будућност ће у великој мери зависити од тога колико ћемо се као друштво посветити мудрости и здравственој превенцији”, учи нас Јосеф Ву, научник са Универзитета у Хонг Конгу. Наука мора да служи све бољем животу човека и напретку друштвене заједнице.
Пошаст 21. века је вирус САРС-ЦОВ-2 који узрокује болест ковид-19: Појавио се изненада и муњевитом брзином заразио милионе људи широм света. Вирус САРС-ЦОВ-2, од 11. марта 2020. када је Светска здравствена организација званично прогласила пандемију корона вируса у свету, претворио је цео свет у велику катастрофу, катастрофу за планету, грађане и глобалну економију.
Пандемија ковид-19 показала је како различите земље реагују на исту појаву која је за све њих сасвим нова, а дешава се у скоро целом свету истовремено. Осећај да немате контролу и да не можете предвитети ствари, за велики број људи је застрашују,ћ када о њему размисле. Анкете у Француској током 2021. наводе да је „сагоревање” („бурн-аут”) достигло највиши ниво у историји у време пандемије: За 40% „сагоревање на послу”, за 70% „сагоревање у школи” и за 84% „сагоревање у свакодневном животу”, при чему су анкете засноване на субјективним исказима.
Не треба ово да нас превише брине. Чињеница да људи не поседују контролу и моћ предвиђања стара је колико и људска раса. Ко је могао да предвиди ерупцију вулкана Кракатау и све последице овог догађаја, Први светски рат, или многе од пандемија у историји људског постојања које су процентуално створиле много већи број жртава од короне.
Професорка Кристина Маслах, професорка психологије на Универзитету Калифорније, почетком 2022. објаснила је: „Знамо да здравствени радници, наставници, неговатељи су увек имали веће стопе сагоревања, али је током кризе ковид-19, проценат сагоревања ових професија знатно повећан. Чинимо све да се не појави нова пандемија-пандемија сагоревања”. Ове напоре је чинила и још увек чини и наша држава.
Рањивост јавног здравственог система у корона пандемији
„Здравље је стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања а не само одсуство болести и немоћи.” Ово је дефиниција здравља коју је 1948. године усвојила Светска здравствена организација – СЗО, која и данас важи, али није реална у време пандемије.
На глобалном нивоу 2020. државе, политика, наука и пракса су се суочиле са изненадном појавом новог сићушног вируса САРС-ЦОВ-2 који је брзином светлости створио велике проблеме у здравственим системима, довео до нових безбедоносних изазова, а све се манифестовало на глобалном нивоу.
Пандемија се није одигравала на исти начин свуда, већ је то зависило од државе до државе, од места до места, од начина и брзине реаговања здравствених установа, од начина и брзине реаговања влада.
Све је постало геополитика, реч која се у време пандемије највише користила, док је из речника скоро нестао термин — међународни односи. Европска Унија (ЕУ) се брзо снашла и активно деловала кроз сопствени модел одговора на кризу, путем великог финансијског пакета помоћи и подршке економијама чланица ЕУ, као и једном броју држава изван ЕУ.
Све слабости јавног здравственог система у различитим деловима свету дошле су до изражаја, односно недостатака квалитетног јавног здравства у неолибералном концепту капитализма. Пандемија је вратила здравство у фокус државних политика, и опоменула их да без јаког система јавног здравства доступног сваком појединцу, нема снажне и успешне државе.
САД овога пута нису биле узор модела државе како се решава криза ковид-19. Изгубиле су лидерство у том сегменту и дозволиле Кини и Русији да брже пруже помоћ државама у невољи. Кина се појавила као лидер у пружању помоћи, пре свега путем испорука медицинске опреме. Русија је прва објавила проналажење вакцине и успела да се наметне као једна од држава која показује међународну солидарност .
Безбедност људи је постала рањива. Безбедност људи бави се заштитом људи од критичних и по живот опасних претњи, без обзира на то да ли су оне укорењене у антропогеним активностима или природним догађајима, без обзира на то да ли се налазе унутар или изван државе. У фокусу су појединци и „слобода од страха, опасности и претње”.
Стручност лекара и здравствени систем у Србији на истом задатку – сузбити епидемију.
Србија је међу земљама које су стручно, правовремено, адекватно реаговале на сузбијање пандемије вирусом САРС-ЦОВ-2. Мултидисциплинарна борба против вируса корона траје већ трећу годину: лекари, биолози, молекуларни стручњаци, генетичари, епидемиолози, физичари, хемичари и други уложили су велики напор у целој Србији на сузбијању пошасти 21. века, али се корона не предаје, вирус константно мутира, лекари су и даље у великој приправности, а сви се навикавамо да живимо са овим вирусом.
Србију су у време пандемије вируса корона обележиле ове области: „Трка” за набавком нових респиратора; „Трка” за проналажењем довољних количина вакцина; добра организација места за масовну вакцинацију; набавка лекова, тестова, медицинског помоћног материјала; доминација дигиталне технологије и добра геополитика у међународном контексту.
Влада Републике Србије донела је низ мера као одговор на корона епидемију: Епидемиолошке, економске, социјалне и многе друге.
„Здравствени систем је више од пирамиде јавних установа које пружају личне здравствене услуге”, оправдано наводи Светска здравствена организација (СЗО), што је пракса у време пандемије потврдила. Знање лекара уз примену одговарајућих алата здравственог система, довели су, код нас, до обуздавања епидемије, упркос бројним медицинским ризицима, друштвеним проблемима и уз ометајуће манипулативне хакерске садржаје.
У Србији се Хипократова заклетва практикује на делу: „Сваком и увек помоћи”. Чињеница је да бисмо сви могли боље да се бринемо о себи физички и емоционално, а то значи о здрављу. Парадоксална је истина да нас је пандемија обогатила, поред свих великих губитака, новим знањима бриге о сопственом здрављу, не игнорисању здравствених проблема, повећала поверење у здравствени систем и позорност да се неки сличан догађај може поновити.
Појава и трајање КОВИД-19 пандемије имала је несагледив утицај и на здравство и на пружање здравствене заштите. Поред опште изложености утицају вируса, посебно осетљиви су били кардиоваскуларни, пулмолошки и онколошки болесници којима је ова инфекција значајно нарушила ионако крхко здравствено стање.
Током пандемије ковид-19 изгубили смо сроднике, пријатеље, лекаре, учитеље…Бројеве је незахвално наводити, јер, кад изгубите једну драгу особу губитак је 100%. Неки су умрли од короне, а неки са короном, јер су већ боловали од хроничне болести. Много, много људи је изгубило живот као резултат пандемије ковид-19, а много више људи се борило са страхом за здравље својих најближих као и за сопствено здравље.
Пандемија као потенцијално биолошко оружје
Безбедност подразумева органе и субјекте који врше одређене послове безбедности. У свим организованијим државама постоје службе за заштиту уставног поретка (државна безбедност), општа полиција и различити њени специјализовани делови (јавна безбедност).
Међутим, од посебног значаја постаје питање цивилне жаштите (цивилне одбране), која је требало да буде ангажована у време пандемије. Државе ће морати да размишљају, после пандемије, да ера класичних ратова више није приоритет, већ ера изненадних претњи, као што су заразне болести, поплаве, тероризам, земљотреси, па је потребно оспособити становништво, да може да заштити себе и да заштити заједницу и друштво. Данас је потпуно јасно да су заразне болести оружје. Као потенцијално биолошко оружје може бити употребљен велики број патогених организама. Разне врсте микроорганизама (вируси, бактерије, паразити, гљивице итд.), и њихови токсини, као узрочници заразних болести, намерно се могу употребити против људи, биљака и животиња, као биолошко оружје. То се може догодити и у рату и у терористичком нападу. Патогени мигроорганизми могу се производити и преносити у малим количинама. Такође, потребни су мали објекти за њихову продукцију који се могу прикрити на лак начин.
У време корона пандемије било је, такође важно, наравно и сада, сачувати критичну инфраструктуру, јер се критичне инфраструктуре сматрају окосницом савременог друштва и свест о њиховој безбедности расте. Услед чињеница да критичне инфраструктуре више нису у целости у државном власништву, инвестирање у безбедност и отпорност инфраструктуре морају бити ефикасне, а да истовремено успешно остварују своје друштвене функције у окружењу које је неизвесније и ризичније.
Доминација дигиталне технологије у функцији ширења дезинформација, изазивања панике и страха
Током пандемије, корисници интернета широм света, повећали су за више од 51% коришћења онлајн садржаја, затим ЗУМ и других онлајн платформи, него што су то чинили пре пандемије вируса корона. Ово је постала неопходна, често и једина могућа врста комуникације током пандемије.
Одељења за сузбијање високотехнолошког криминала (ВТК) МУП-а Србије у току пандемије је, континуирано, упозоравало да је приметан пораст кривичних дела, како из области високотехнолошког криминала, тако и класичних дела која се обављају преко интернета и друштвених мрежа, као што су превара, изазивање панике и нереда, фабриковање информација и лажних вести чиме угрожавању сигурност становништва и стварају страх. На друштвеним мрежама објављују сензанционалистичка и лажна обавештења о наводним лековима за вирус корона као и о наводним бројним смртним случајевима због овог вируса који не одговарају стварном стању.
У мају 2020., шефица УН (Уједињене нације) за разоружање Изуми Накамицу упозорила је да је сајбер криминал у порасту и да је чак за 600 одсто повећано слање електронских порука са злонамерним софтвером током пандемије вируса корона, нагласивши да се свет креће ка технолошким иновацијама и повећању онлајн комуникација, али истовремено забрињавају подаци о честим хакерским нападима на здравствене и истраживачке организације у свету.
Шефица УН за разоружање, Изуми Накамицу, додала је да се од времена проглашења пандемије у свету сваких 39 секунди догоди неки хакерски напад и упозорила да се много земаља у свету још увек налази тек у раној фази предузимања адекватних мера сајбер безбедности.
Хакерски напади на новинарство
Хакери су, упркос професионалном раду новинара, често били агресивно брзи и користили све располиживе дигиталне алате и дозвољене и недозвољене. Дозвољене су користили на недозвољене начине „стижући” до циљних група брже од новинара.
У ванредним ситуацијама или епидемији, медији су нарочито значајни због информација о заштити здравља, односно примени мера везаних за заштиту здравља становништва, али и због права грађана на информисање.
Улога медија је и да информишу грађане о питањима од јавног интереса у складу са Законом о јавном информисању и медијима, док Закон о заштити становништва од заразних болести дефинише информисање здравствених радника и становништва, као једну од посебних мера заштите становништва.
Вакцине-најзначајнији изум у историји људске цивилизације
Млади, припадници генерације З, особе од 25 година и млађе, сматрају да су виртуелна реалност и вештачка интелигенција највећи изуми човечанства, међутим ови изуми само олакшавају живот, а вакцине спасавају живот.
„За вакцину је најважније да је безбедна и да делује, тј. да штити од ковида”, својевремено нас је учио др Срђа Јанковић, члан Кризног штаба. „Постоје разлике у грађи вакцина, прво су РНК вакцине, Фајзер/Бионтек и Модерна, а оксфордска и руска су векторске. И једна и друга комбинација заснива се на томе да имамо вирусну рибонуклеинску киселину, па да се синтетише протеин на основу тога, и сам протеин који онда препозна и гради антитела. Да поједноставим, то је лична карта вируса без вируса, то је отисак прста вируса, нешто по чему се вирус препозна, а не може да нас нападне” објашњавао је др Срђа Јанковић.
Влада Србије успела је обезбеди све врсте вакцина које штите од ковида и омогућила сваком појединцу да бира произвођача вакцине.
Србија производи РНК вакцине у складу са дозволом СЗО. Крајем фебруара 2022. Србија је добила дозволу да производи РНК вакцине. Том приликом директор Канцеларије Светске здравствене организације за Србију је нагласио: „Србији је поверена велика одговорност на основу њеног искуства и знања”, што значи да је Србија постала једина земља у овом делу региона и Европе која је стекла СЗО дозволу за производњу вакцина.
Пише Мр сц. Милка Зелић
Извор фотографија: Фрипик (freepik.com)
Насловна фотографија: Image by pch.vector on Freepik
