Академик Душан Ковачевић годинама изазива пажњу јавности својим изјавама о рату. Пре неколико година у интервјуу за једну агенцију Ковачевић је казао да Србија после страдања у шест ратова у 20. веку више нема народа и деце за седми рат, јер би тај нови рат био крај ове земље и додао да циљ сваког дијалога, који политичари воде у име грађана, мора да буде спречавање рата у којем би гинула српска деца.
Пишући прошлог лета о додели награде Душану Ковачевићу „Александар Лифка” за допринос европској кинематографији, поједини медији су, наводећи његове речи, објавили и ово: „Двадесет људи данас одлучује о судбини целог света, и никоме није посебно трагично да сутра неко од тих који владају и држе атомско оружје, може да устане на леву ногу и да полуди, а ниједан није био нормалан који је водио рат. А ми ћемо тек доћи до страха…”.
Ковачевић се дотакао ратне теме и приликом синоћног говора на позорници биоскопа „Моравица“.
– Живимо у времену великог рата који се шири и у коме учествује више од 50 земаља Европе и света. Сваки дан гледамо и слушамо трагичне извештаје са фронта у Украјини, ми смо све то у 20. веку преживели неколико пута и данас нас има или боље речено данас нас нема толико управо због трагедија које смо некако преживели. Зато молимо Бога да се сукоб оконча и да људи живе и раде у миру. Мир је одувек света реч и ту реч ваља свакодневно понављати као молитву у свим приликама као што је и ова. Надамо се, морамо веровати, као што је рекао велики писац „Да ће лепота спасти свет”. У име те лепоте, доброте и мира захваљујем се још једном на указаној части и поверењу које ћу заједно са вама сигурно оправдати. Хвала вам и живели – завршио је своје обраћање Ковачевић, поводом именовања платоа у Сокобањи његовим именом.
