Љубитељи уметности имају прилику да до 30. септембра уживају у изложби „Приче о Киниˮ, која кроз различите уметничке изразе доноси дух Далеког истока. Поставка у Легату Милуна Митровића дело је ауторке Душице Милановић Марике и њеног сина Марка Ступара, који живи у Шангају. Посетиоци могу да виде њене цртеже „Тиховање вечности у парковима Шангајаˮ и Маркове фотографије под називом „Светлописи из Кинеˮ.
Ово је четврта изложба у оквиру пројекта, а претходне су биле у Београду.
– Сада, на моје велико задовољство, представљам је и сокобањској публици. Атмосфера ми је веома пријала, како током припрема и самог отварања, тако и сада, јер се све дешава у мом родном месту, што ме посебно радује. Повукло ме нешто сасвим неочекивано, јер у овом пројекту има много симболике. Схватила сам да нисмо толико различити колико мислимо, без обзира на даљину, сви ми припадамо истом корпусу који се зове човечанство – навела је уметница, која је на отварању изложбе носила своју креацију, хаљину инспирисану кинеском културом, најавивши и нову колекцију одеће која је у припреми.
Ауторка је публици представила и део своје песме о Кини, у којој се води дијалог човека у непознатој земљи у настојању да се снађе у љубави, цивилизацији и култури. Сокобањска публика већ је познаје као књижевницу, ауторку више поетских и прозних дела, међу којима су „Исповест Зоне Занфировеˮ, збирка магијских прича „Кап женске крвиˮ, збирка градских прича „Реч за опроштајˮ и роман „Зона Занфирова-Шта је било послеˮ, објављен под псеудонимом Стевана Сремца.
– Литерарни начин изражавања мени је природан. Тема увек сама наметне израз, стил, форму и језик. Ова песма коју сам премијерно представила у Сокобањи, тражила је баш такав приступ. То је моје виђење Кине. Она у сваком човеку покрене нешто ново. Верујем да и када Кинези дођу овде, осете слично, виде и сличности и разлике, а притом се отварају нека „вратанцаˮ за која нисмо ни знали да постоје, и нешто у нама потече – додаје уметница.
Марко Ступар, мастер ликовни уметник, по мајци има сокобањске корене. Завршио је Високу школу ликовних и примењених уметности и Факултет ликовних уметности где је одбранио мастер рад, а данас живи и ради у Шангају као професор ликовне уметности. Поред радова изложених на зидовима, публика је имала прилику да његово стваралаштво упозна и путем видео-записа приказаног на пројектору.
