Дочекујемо нову годину по јулијанском календару

Друштво

Тринаест дана након што смо по грегоријанском календару дочекали Нову годину, вечерас у њу улазимо и по јулијанском, односно православном календару. Такозвана Српска или Православна нова година, која се обележава 14. јануара, дочекује се широм Србије, али и у бројним земљама у којима живи православно становништво. 

За разлику од дочека Нове године по грегоријанском календару, који је у Сокобањи био организован на градском тргу, православна Нова година биће дочекана углавном у кругу породице. На тргу неће бити организованог дочека нити концерата, док поједини угоститељи у Сокобањи организују дочек Православне нове године у својим објектима. 

У различитим крајевима Европе овај празник познат је као стара, јулијанска или православна Нова година. Иако није званичан државни празник, обележава се у Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним деловима Хрватске, као и у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији и Молдавији. Традиција њеног прослављања сачувана је и у појединим кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске. 

Јулијанска Нова година је 1. јануара по јулијанском календару, односно 14. јануара по грегоријанском. Србија је званично 1919. године прешла на грегоријански календар, али Српска православна црква ту реформу није прихватила, наставивши да црквене празнике обележава по старом календару. 

Православна Нова година у народу је позната и као Мали Божић, а поклапа се са великим црквеним празницима – Обрезањем Господа Исуса Христа и крсном славом Светог Василија Великог. Црква овај дан обележава молитвено и духовно, кроз богослужења, испраћај старе и дочек нове године. 

У сеоским срединама обичаји везани за православну Нову годину очувани су и у периодима када се, из идеолошких разлога, није благонаклоно гледало на верске празнике. Празнична трпеза има посебно место у прослави, тог дана традиционално се једе глава божићне печенице, најчешће јагњета или прасета. 

У многим крајевима Србије домаћице месе новогодишњу чесницу, познату и као „василицаˮ, у коју се ставља новчић. Верује се да ће онај ко га пронађе у свом парчету бити срећан и успешан током целе године.
Народно веровање каже и да би, поред богате трпезе, у кућу на дан православне Нове године требало унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би у дому током целе године владали напредак, благостање и срећа. 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *