Српска православна црква и верници прослављају Светог великомученика и победоносца Георгија. Ђурђевдан је једна од најчешћих слава и свехришћански празник који се прославља у спомен на једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.
У српском народу овај празник прати богатство обичаја који се разликују од региона до региона. Према народном веровању, на Ђурђевдан се сусрећу зима и пролеће. Традиционално се плету венчићи од лековитих трава који се бацају у текућу воду, а верује се да доносе здравље укућанима, берићет у пољу, штите од урока, дарују плодност и враћају љубав.
Свети Ђорђе се сматра заштитником слабих, немоћних и свих који су угрожени. Овај празник је посебно значајан за сточаре, па су се бројни обичаји најдуже задржали у планинским крајевима.
Роми традиционално обележавају Ђурђевдан као један од највећих празника који симболизује долазак пролећа. Празник је праћен радошћу и весељем, уз низ очуваних обичаја. Ђурђевдан се у народној традицији помиње и као хајдучки састанак, а поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва, као и крсташких похода.
Посвећени су му бројни манастири, међу којима се издваја манастир Ђурђеви Ступови.
