Црква и верници на данашњи дан прослављају празник посвећен Јовану, сину јудејског свештеника Захарија, рођеног 24. јуна по јулијанском календару, пола године пре Исуса Христа. Како је његова главна улога, по Библији, одиграна на дан Богојављања и приказана као објављивање гласа са небеса спуштањем светога духа у виду голуба на главу крштеног Исуса Христа, црква је 20. јануар или дан након празника Богојављања посветила овом свецу.
Свети Јован Крститељ у народу је познат и по многим другим именима: Јован Главосек, Јован Биљобер, Јован метлар, Јован Претеча. Заштитник је путника, певача, музичара, кројача, кожара, метлара, гостоничара, осуђеника на смрт, затвореника, оболелих од епилепсије, крзнара, вунара, одгајивача птица.
Многи су обичаји који су се у народу поштовали о овом дану. Обичај братимљења и кумљења као старе и духовне институције у народу, по узору на карактер и поштење Јованово. Поред традиционалног резања колача, у неким су се крајевима иконе износиле из куће и умивале у реци или бунару. Поштовао се и обичај да се на данашњи дан не једе ништа што је црвене боје јер она симболизује невино проливену крв. На данашњи дан не би требало користити плетиво, игле и маказе како мишеви не би гризли веш. Порука Јована Крститеља и речи изречене: „Волите један другога”, темељ је и једно од главних начела хришћанскога света сачуван до данашњих дана.
Слава Светог Јована широко је распрострањена у православном свету по броју свечара.
