Veliki talenat sokobanjske mlade pesnikinje Bogdane Petrović, učenice trećeg razreda gimnazije Srednje škole „Branislav Nušićˮ prepoznat je i izvan granica naše zemlje. Da u svojim mladim godinama već stvara ozbiljne pesme pokazuje to što se njena poezija našla u finalu „Banjalučkog pjesmobojaˮ, festivala koji okuplja učenike iz cele bivše Jugoslavije. Na ovaj uspeh ponosni su i u Bogdaninoj školi, što ističe i direktorka ustanove Ana Milićević.
– Dobili smo kao škola poziv iz Banjaluke koji je prosleđen nastavnicima, u ovom slučaju srpskog jezika i jedna nastavnica je prepoznala Bogdanin talenat, mada svi znamo da je Bogdana već dugi niz godina i autor pesama i imali smo i priliku da na dan škole čujemo jednu njenu autorsku pesmu. Veoma je značajan uspeh za nas, za našu školu, a pre svega, naravno, za Bogdanu što je uspela da dođe do tog finala i da tamo prezentuje i svoj rad, a i sve nas – kaže direktorka i dodaje da je zadatak škole da prepozna talenat učenika i da stvori uslove da taj talenat dođe do izražaja.
Iako poeziju piše još od sedmog razreda osnovne škole, Bogdana kaže da joj je ovo prvo učešće na nekom festivalu. Na konkurs je poslala tri pesme koje je, dodaje, pored jake konkurencije žiri sačinjen od književnih kritičara i pesnika prepoznao i uvrstio je među 24 najbolja autora. Kaže da će nastaviti da konkuriše sa svojim stvaralaštvom, a ono što posebno naglašava kao najveću želju jeste da izda poetsku zbirku.
– Moje pesme uglavnom se bave odrastanjem, ne eksplicitno, više pronalaženjem sebe u svetu i to je jedna jako popularna tema sada u mojim godinama. Dakle mi smo na tom nekom prelazu, nismo ni sasvim deca, ali svakako još nismo odrasli ljudi, i to je jedno konfuzno doba kroz koje svako mora da prođe u jednom momentu, samo je pitanje kako ćemo mi sa time da se nosimo, i mislim da su moje pesme jedan dobar prikaz toga kako se ja nosim sa time – iznosi vrlo zreli prikaz svog pisanja ova mlada nadarena devojka.
Da je ovo samo početak u Bogdaninom pesničkom stvaralaštvu nagoveštava i to što među uzore svrstava velika imena naše poezije.
– Izdvojila bih Branka Miljkovića od naših. Čitam pesme dosta autora, ali Branko Miljković zbog načina pisanja poezije je neko na koga pokušavam de se ugledam – kaže mlada pesnikinja u čijem se pogledu nazire velika mudrost, što potvrđuju i izuzetni uspesi na brojnim republičkim školskim takmičenjima.
Tekst: K. Đ; J. R.
Jednog proleća
Znam, pamtim vrlo dobro
jednog proleća si skupio hrabrost rekao si
one reči koje su ti vekovima pekle grlo,
ne znam jesam li to sanjala život ili živela san,
premda je bila java jasna kao zaboravljena
morska pena u procvat mladog proleća,
zemlja peva jasno kao zaboravljeni usklik,
nebo se plavi uobraženo kao skorojevićki sin,
nema u mome srcu mesta za prazne ambise,
u njemu cvetate samo proleće i ti,
ruke mi se čude, ljubičice pozdravljaju,
nekog mi osmeha radost pokloni dan,
korak moj u penušave tišine mah,
kad zime i poslednji skine mrak
ma mogu, dušo, svakog proleća da mi kidaju grane,
da iz zemlje iščupaju vesnike, bulke, božure, lale
da ne daju pticama da se vrate sa juga,
da pomrače sunce, da zažmure na oba oka,
ja ću i dalje ostati srećna što sam tu,
da se radujem i ovom proleću.
Bogdana Petrović
