Prostor nekadašnje ciglane „Drinaˮ danas je osvanuo u vašarskoj atmosferi. Prvi vašar u godini koji se održava povodom praznika Cara Konstantina i carice Jelene okupio je trgovce iz svih krajeva Srbije, a bogata ponuda od ranog jutra privukla je veliki broj vašardžija. Ukratko se može reći da je ponuda za svačiji ukus, ali i džep.
Među prodavcima ima i starih zanatlija čije se generacije decenijama unazad bave ovim poslom. Jedan od njih je pinter Zlatibor Stojanović iz Kruševca, tačnije sela Poljaci podno Jastrepca. Na njegovoj tezgi su proizvodi koje sam pravi, džbanovi za kazan, male kace za sir, kao i burad od pet do 120 litara. Kaže da je zanat naučio od oca i dede i da se nada da će i njega neko naslediti.
– To je zanat koji se obnavlja, uvek ima nešto novo u pinterskom zanatu. Sad se pravi nagorevanje buradi za viski, radili smo ljudima koji viski izvoze za Nemačku. Cene nisu velike kako je sve poskupelo, ima dva evra po litru, evro i po, zavisi od veličine. Potražnje ima, ove godine malo niže, prošle godine je bilo dosta – kaže ovaj zanatlija, dodajući i da burad izrađuju za vinarije i destilerije širom Srbije.
Pored neizostavne grnčarije, i u ovogodišnjoj vašarskoj ponudi su limarski proizvodi, ručno izrađene skare, tanjirače, kotlići, ražnjevi… Majstor Ivan Mitić iz Leskovca posno nam priča da se ovaj zanat u njegovoj porodici neguje već čitav vek. Kaže da je potražnja nekada bila veća, ali i da cene dugo nisu menjane.
– Cene su iste od pre pet, šest godina, da bi ljudi mogli da kupe. Zanat sam nasledio i naučio od dede. On je bio stari majstor i moj pradeda, tako da preko sto godina imamo radnju. Imam sinove, ali ne znam da li će da naslede. Neće mladi na zanat – priča nam ukratko ovaj zanatlija dok razgledamo bogatu ponudu na njegovom štandu i dodaje da boravak ovde koristi i da prošeta banjskim ulicama.
I poljoprivredni proizvođači imaju što-šta da pazare na vašaru, a među prodavcima ove robe je Novica Stojković iz Vlasotinca. Poljoprivredni alati, od motika i vila do grabulja i držaljica, samo su deo njegove raznovrsne ponude. Kaže da proizvode drvenariju i metal, ali i da nešto preprodaje. Platežna moć kupaca nije na zavidnom nivou, smatra ovaj trgovac i dodaje, pomalo u šali, „Vremena su takva kakva su, ali ipak se okrećeˮ.
Iako je nakon premeštanja vašara sa tradicionalnog mesta na Podini i kupcima i trgovcima trebalo da prihvate novi prostor, čini se da su se već navikli i da ovde rado dolaze. A pored one redovne ponude, kao i na svakom vašaru i ovde se mogu naći zanimljivi rariteti. Tu je sat u kutiji na kojoj piše Roleks, tri replike uramljenog egipatskog papirusa, kao i stara truba u koferu. Po tradiciji sastavni deo vašara je i cenkanje, ali i pravilo da „ono što se čuje na vašaru, ostaje na vašaruˮ.
