Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju Blagovesti, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Toga dana Arhangel Gavrilo objavio je dolazak Sina Božijeg, pozdravivši Djevu Mariju rečima: „Raduje se blagodatna. Gospod je s tobom. Blagoslovena si ti među ženamaˮ.
Objavom bezgrešnoj i čistoj Mariji da će roditi Sina Božijeg i to u središtu grešne Galileje, u malenom Nazaretu, otpočinje istorija spasenja ljudskog roda.
– Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš, i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja (Lk, st. 30-33).
Blagovesti spadaju u Bogorodičine praznike, a u crkvenom kalendaru ovaj datum, koji uvek pada 7. aprila, obeležen je crvenim slovom.
Blagovesti i Cveti (13. aprila) jedini su dani tokom Velikog, Vaskršnjeg posta, kada vernici koji se pridržavaju strogog posta smeju jesti ribu.
Kao i za sve velike praznika, i za Blagovesti se vezuju različita narodna verovanja. Postoji običaj da se danas u kuću unosi cvet belog ljiljana, takozvani Bogorodičin cvet koji simbolizuje nevinost, skromnost i pobožnost Bogomajke. Takođe, narodno verovanje nalaže da od Blagovesti do Velikog Petka treba započeti važne i velike poslove.
