Пре годину дана, на локалитету Поповица, археолози су пронашли богат и очуван културни слој, и тада су одрадили сондажна, пробна истраживања. Ових дана на поменутом локалитету, али и у Врмџи на локалитету Девојачки камен, врше се геомагнетна истраживања, сазнајемо од Петра Милојевића, истраживача сарадника Археолошког института у Београду.
– Ми настављамо пројекат из 2022. године. Циљ нам је да евидентирамо што више праисторијских налазишта у Сокобањи и околини, да видимо стратиграфију и културне остатке и надам се да ћемо имати добре резултате, као што је било и прошле године – рекао је Милојевић.
Ова археолошка истраживања настала су као резултат дугогодишње сарадње Археолошког института из Београда и Народне библиотеке „Стеван Сремац”, а ископавања се врше уз финансијску помоћ општине Сокобања. Петар Милојевић каже да су посебно председник општине Сокобања Миодраг Николић и директорка библиотеке Јасмина Илић Паљевић заслужни за то да се истраживања реализују у пуном обиму.
Тренутна геомагнетна снимања, која омогућавају да се лакше спроведу истраживања на терену и потроши мање новца и времена, врши археолог Иван Нинчић.
– На овом локалитету радим геомагнетна снимања на основу којих ћемо утврдити да ли постоје неке аномалије у земљишту, јер на основу снимака ми можемо претпоставити да ли ту постоје неке структуре из праисторије, рецимо концентрације керамике и на основу тог снимка моћи ћемо прецизније да копамо. За сада су регистроване неке више вредности магнетног поља, и предстоји нам да на компјутеру прегледамо снимак и видимо да ли се можда ради о неким археолошким остацима – рекао је Нинчић.
Александар Капуран, научни сарадник археолошког института у Београду, каже да је ово већ друга сезона како археолози врше истраживања на овом локалитету на коме су пронађени остаци праисторијског насеља, који је посебно интересантан и чак врло неочекиван, пре свега због тога што овде није било насеља из каснијих периода, тако да је веома добро очуван.
– Обично тамо где имамо праисторијски локалитет у касним периодима, антици и средњем веку ниче неко друго насеље. Међутим, овај локалитет је имао ту срећу да буде поштеђен тога, тако да су овде сви ти праисторијски хоризонти који су нама најинтересантнији и остали сачувани. Овде имамо три културна хоризонта: касног бакарног доба, средњег бронзаног доба и старијег гвозденог доба. То је један континуитет насељавања овог локалитета од 3200 године па до 750 година пре наше ере – рекао је Капурин.
Оно што је такође занимљиво је и то да екипа археолога овог пута има и појачање у виду колегинице Ане Марие Зралја из Атине, која истиче да већ две године сарађује са Александром Капурином и да је тако сазнала доста о српској историји за коју се веома заинтересовала.
– Веома сам срећна што сам дошла овде. Ово је веома интересантан плато који изгледа као да је заштићен са свих страна и једва чекам да видим резултате будућих ископавања – истакла је она.
Након Поповице, екипа археолога наставила је геомагнетна снимања и на локалитету Девојачки камен у Врмџи.
О наставку археолошких истраживања на локалитетима у Сокобањи можете погледати и у видео прилогу
