Археолози на Поповици пронашли богат културни слој

Друштво

Богат и очуван културни слој пронађен на Поповици датира из бакарног, бронзаног и гвозденог доба. Ова археолошка истраживања настала су као резултат дугогодишње сарадње Археолошког института из Београда и Народне библиотеке „Стеван Сремац” а ископавања се врше уз финансијску помоћ општине Сокобања.

Петар Милојевић из Археолошког института каже да тренутна ископавања у оквиру пројекта под називом „Истраживање локалитета из раног гвозденог доба на територији општине Сокобања” представљају врх истраживања јер је пре тога обављена археолошка проспекција која представља  преглед терена и бележење свих података који указују на места где се могу очекивати налазишта. Тако су евидентирани сви локалитети на основу површинских налаза.

− Сада смо кренули у конкретна истраживања заправо у археолошки ископавања. Одабран је локалитет на Поповици, недалеко од Сокограда зато што смо на том локалитету приликом површинских прегледања терена утврдили изузетан потенцијал за праисторијску епоху нарочито за гвоздено и бронзано доба којима се иначе колега Капуран и ја првенствено бавимо. Зато смо одлучили да при врху брда отворимо, за сада, две пробне сонде на основу којих ћемо добити увид у културну стратиграфију локалитета популације из праисторије које су насељавале налазишта и евентуално добити квалитетне узорке за датовање и анализе. Прикупићемо и  материјал који ће репрезентовати археолошки потенцијал општине и надамо се да ћемо успети у томе и оправдати поверење које смо добили од општине и свих грађана − истакао је Милојевић.

Александар Капуран, археолог, научни сарадник каже да је Археолошки институт у последњих дванаест година спровео једна врло обимна истраживања праисторијских градинских насеља на територији источне Србије односно Неготина, Зајечара и Бора а ове године су истраживања проширена и на општину Сокобања и то захваљујући финансијској помоћи општине Сокобања.

− Укратко то су праисторијске заједнице које су живеле у бакарно, бронзано и гвоздено доба на овој територији и пошто сама реч говори да су они били врло заинтересовани за метале, највише су пратили те природне депозите бакра и њега су експлоатисали, прерађивали и правили разна оруђа или су их само пласирали даље у друге пределе. Међутим, врло је занимљиво то што изгледа да су осим тих метала они били јако заинтересовани и за неке термалне изворе тако  да смо нека врло битна праисторијска насеља нашли у Брестовачкој бањи, Гамзиградској Бањи а ево сада у Сокобањи. Поповица сигурно припада једном типу праисторијских утврђења које је из периода позног бакарног доба, средњег бронзаног и старијег гвозденог доба што би за неки временски оквир рекли отприлике од око три хиљадите године пре нове ере до доласка Римљана. Тако да смо врло изненађени овим иницијалним истраживањима које смо започели на Поповици јер смо затекли један јако богат културни слој који је доста очуван и то захваљујући праисторијским бедемима које смо сада открили на овим истраживањима.То је једно место од стратешког значаја, дакле са једне стране је Сокоград са друге стране  је главна комуникација која иде долином реке а таква места су кроз историју увек била јако занимљива за насељавања, због контроле терена. И право да вам кажем отприлике знали смо за ове налазе из гвозденог доба али смо јако изненађењи налазима из бакарног и бронзаног доба − рекао је Капуран

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

fifteen − ten =