Археолошка истраживања у околини Сокобање биће настављена наредне године

Друштво

Археолошка ископавања на локалитету Поповица, о којима смо недавно писали, за сада су приведена крају. Испражњен је комплетан седимент из отворених сонди, након чега је стављен најлон и слој сламе који ће издвојити и заштити тај грађевински хоризонт од земље којим је сонда поново затрпана. Урађена је и привремена конзервација зидина чије ће истраживање бити настављено наредне године. Петар Милојевић истраживач сарадник Археолошког института из Београда, каже да ће вероватно у току наредне године испитати до краја простирање поменутог зида и постојање капије, за коју сматрају да су је већ и пронашли односно лоцирали тачно место где се налазила.

Да подсетимо, ископавања на локалитету Поповица обављају се у оквиру реализације пројекта  “Истраживања археолошких налазишта из раног гвозденог доба на територији општине Сокобања” које се спроводи у организацији Археолошког института у Београду и Народне библиотеке Стеван Сремац.

− Истраживања финасира општина Сокобања при чему бих желео да нагласим, да је за све ово посебно био заинтересован  председник општине Миодраг Николић и Јелене Стојановић из Народне библиотеке „Стеван Сремац” који су лично допринели да се ово реализује и да имамо добре резултате – истиче Милојевић.

Ископавања су почела 10.октобра и отворене су четири сонде, међу којима су археолози наишли на богат културни слој углавном из праисторије. У горњим котома пронађен је материјал из старијег гвозданог доба, затим из позног и средњег гвозданог доба и у најнижим котама локалитета откривени су налази из позног бакарног доба. Дакле, то је неки временски период који гравитира између 3000. године п.н.е и 500. п.н.е. Оно што је посебно интересантно и значајно је да на локалитету нема млађих периода као што су антика или средњи век, који често утичу на девастацију праисторијских слојева, тако да је ово веома очуван слој који је изузетно битан за археолошка истраживања и археолошку науку уопште. Наш саговорник каже да су на истоку Србије ретки градински локалитети на доминантним узвишењима попут оваквих, где праисторијски слој није уништен тако да је ово један од ретких налазишта са изузетним потенцијалом.

− Поред тога на локалитету су откривене две фазе изградње одбрамбеног сухозида који је вероватно окруживао читав овај плато који је највиши и најдоминантнији на Поповици са кога се пружа одличан поглед на кањон Моравице и на сокобањску котлину. Када се зид конзервира може постати доступан јавности као културно-историјски споменик из праисторије, што би употпунило туристичку понуду ове иначе често посећене локације − каже Милојевић.

Он је подсетио да је овај локалитет интересантан и зато што је, попут оних у Брестовачкој и Гамзиградској Бањи, пронађен у близини термоминералних извора, што значи да су они привлачили још праисторијске људе, који су их такође користили ради лечења и опоравка или су имали и неку духовну односно спиритуалну вредност за праисторијског човека. Милојевић каже да су вероватно бање одувек биле место окупљања људи и да сада можемо дискутовати о томе да ли су више имале практичну или спиритуалну примену али вероватно су их користили као комбинацију тога.

Што се тиче даљих истраживања наш саговорник каже да је у плану отварање још неколико сонди у околини Сокобање на локалитетима који имају сличан потенцијал као локалитет на Поповици. Поред тога у плану је да се публикује једна монографија која ће бити репрезент свега што су до сада археолози открили као и изложба како би мештани и гости Сокобање могли да се упознају са културним благом из праисторије са територије ове општине.

Више о самим археолошким ископавањима на локалитету „Поповица” и историји, можете погледати у емисији ТРАГОВИМА ПРАИСТОРИЈЕ У СОКОБАЊИ у прилогу испод…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

two × two =