На почетку Бованске клисуре, побрђу Лесковика, и изнад тока Луковичке реке, налази се Велико градиште, звано и Луковичко градиште. Ово је простор око највишег врха градине који чини издужен плато, приступачан само са источне стране, и такорећи је на међи алексиначке и сокобањске општине.
Са др Петром Милојевићем, научним сарадником Археолошког института у Београду, упутили смо се ка овој градини како би сазнали нешто више и о овом локалитету.
– Ово је градиште које је мало познато, готово нигде се не помиње у литератури. Знамо једино, на основу неких случајних налаза, да је овде егзистирао живот током праисторије. Сада немамо никакве податке да је овај локалитет био насељен у историјском периоду, а и саме одлике терена не указују уопште да је био повољан за насељавање у том периоду. Он је у доста изолованом брду, тешко приступачном са свих страна, испресецан бројним сезонским и малим локалним токовима, и заиста је тешко доћи до њега.
Силаском са градине и на платоу недалеко од ње, наилазимо на камене структуре и трагове сухозида начињених од грубо тесаних кречњачких блокова чија се старост, према речима археолога, не може проценити.
– Овде видимо једне остатке неког сухозида, за који не можемо бити сигурни да ли је из неке старије епохе, или је ипак нека изградња из неког нововековног или чак неког савременог периода. Углавном било како било, на највишем платоу ове градине проналажени су керамички фрагменти који се могу датовати у неко, оквирно речено, бронзано доба, највероватније се ради о средњем броназном добу. Поред тога познато је да су овде, на ливади нешто северније од саме ове локације, приликом земљаних радова проналажени људски скелети на основу којих можемо сматрати да је у неком периоду овде било и гробље, за сада нејасно из ког периода, јер све знамо само на основу приче власника и мештана Трубаревца. Надамо се да ће нека будућа истраживања потврдити или оповргнути ово што сада причамо. Углавном по површини се и сада могу наћи керамички фрагменти из праисторије, тако да можемо готово бити сигурни да је овде у неком периоду праисторије, највероватније у бронзаном добу, постојало градинско насеље.
Цeo oвај простор је у релативној близини данашњег Трубаревца. Стари Трубаревац, измештен је изградњом бране и Бованског језера, а у фрагментима опширног и збирног пописа Видинског санџака из 1466, 1478-1481. године, који се налазе у архиву председништва владе Републике Турске, јавља се село Прест (Брест), са неодређеним местом. Постоје локалитети Бресјанска и Брестонско, као претпоставка остатка села Брест, јер се у њему, по народној традицији, налазило село Трубаревац. У Брестонском су биле летње појате села Поружница, а недалеко од Луковичког градишта је и међа са селом Поружница, као и колибе. Село Луково које се јавља у прошлости, спадало је под област Бање и било је селиште села Трубаревац.
