Источно од сокобањског села Бели Поток, где се налази и ток такозване Белопоточке реке, мештани овог села на својим њивама и ораницама, годинама уназад су проналазили керамички материјал чији период настанка нису могли да одреде. Археолози који су дошли до тог материјала и који им је дат на увид, утврдили су да је реч о насељу из периода старијег неолита који се може везати за старчевачку културу.
То је период између 6500. и 5500. године пре нове ере који сведочи о првим земљорадницима и сточарима који су населили подручје централног Балкана и који су имали јако специфичну и препознатљиву керамику.
– Овде, на територији сокобањске општине смо регистровали неколико насеља из тог периода. Њих наслеђује чувена винчанска култура. Према анализама стронцијума, које су рађене на Ђердапу из неких гробова, утврђено је да старчевачку популацију делом чини становништво које се доселило из Мале Азије, а делом становништво аутохтоно овде, мезолитске популације. Тако да је то једна занимљива култура која је у седмом миленијуму, такорећи, населила ово подручје и са собом донела земљорадњу и доместикацију животиња – каже др Петар Милојевић, научни сарадник Археолошког института у Београду.
На самом подручју Белопоточке реке у малим околним брдима зараслим у густу и трновиту вегетацију налазе се и споменици велике старости. Мештани овог подручја негују традицију на неко старо гробље из периода који њима није познат. Реч је о каменим и гломазним блоковима који су и данас видљиви, а према речима др Петра Милојевића такве сличне споменике налазимо и у атару села Сесалца и села Левовика.
– Ми можемо само претпоставити да је у питању становништво које је насељавало ово подручје, с обзиром да су споменици хришћански и да је у питању становништво које је насељавало ово подручје пре велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем и каснијих сеоба након српско-угарских ратова, када је на овој територији био велики геноцид и прогон хришћанског становништва – објашњава Милојевић.
Мини емисију о насељу из старијег неолита на потезу села Бели Поток у Сокобањи, можете погледати на нашем (You tube) каналу
