Општину Сокобања јуче је посетио Ашот Ховакимиан амбасадор Јерменије у Србији. Амбасадора је дочекао председник општине Сокобања Миодраг Николић, након чега је у општини одржан састанак коме су присуствовали и Владимир Миловановић, заменик председника општине, Владан Петковић председник Скупштине општине Сокобања, Љубинко Миленковић директор ТОСБ, представици МЗ Ресник на чијој територији се налази манастир Јерменчићи као и суграђанин Слободан Цветковић који је по мајци Јермен и уједно и дугогодишњи пријатељ амбасадора Ховакимиана. Након одржаног састанка амбасадор је са својом супругом обишао и манастир Јерменчић који је главни повод посете Сокобањи.
‒ Веома сам срећан што сам у Сокобањи и био сам овде пре тридесет година. Мој посао и јесте да обилазим и посећујем градове и општине, али специјални разлог имам да посетим ову општину јер се на планини Озрен налази манастир који који је пре 700 година био место састанка Јермена и Срба. Постоји једна легенда која је позната овде да су Јермени као поданици Отоманске империје у саставу Турске војске кад су долазили на Косово поље, сазнавши да морају да се боре са Хришћанима, одбили то, напустили турске редове, попели се на планину Озрен и тамо изградили манастир који је касније добио име Јеременчић. Међутим у свакој легенди има и историјских истина и чињеница, постоје чак и неки списи а мени је битно да на основу овако лепе легенде створимо једну садашњост и да стварно Јерменчић постане симбол Јерменско-Српског пријатељства.
Манастир Јерменчићи несумњиво сведочи о културним везама Јермена и Срба у средњем веку а према речима амбасадора Јерменије, у плану је да се у наредном периоду сваког 26.јула код овог манастира окупљају Јермени из читаве Србије, да се организују заједничка културна дешавања Јермена и Срба и да то временом прерасте у фестивал.
Иначе, о овом манастиру писао је и чувени путописац Феликс Филип Каниц „На путу за Озрен недалеко од водопада Градашнице, један сат на југо-запад од Сокобање, налази у народу врло поштована,обновљена црква Јерменчић”.
Манастир је подигнут 1392 године и био је посвећен Светим архангелима Гаврилу и Михаилу. Запалили су га и разрушили Турци крајем осамнаестог века. За време Првог српског устанка 1804. манастир је био претворен у војну болницу а за време Другог српског устанка је поново разорен да би 1892 године био поново подигнут. Године 1926 је поново разрушен. У мaнaстиру oд 70-тих гoдинa нe живи никo, а један од последњих монаха био је јеромонах Емилијан Станковић. Пoслeдњa рeкoнструкциja и oбнoвa манастира je извршeнa 1992. гoдинe.
