Приликом јануарске посете школама у Сокобањи, министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, говорећи о дуалном образовању, истакао је да о овом моделу постоји подељено мишљење политичке, а не стручне јавности. Он је рекао да нам је потребно и дуално образовање у ужем смислу, које обухвата мајсторске профиле.
‒ Кога зовете кад се поквари веш-машина, где идете кад вам цркне ауто, ко ће да вам поправи ципеле, ‘ајде као да вам то не теаба, као да смо измислили робота или увезли Филипинце који нам то раде, а ми страшно богати и паметни. Значи свакако да треба. У ширем смислу дуално образовање подразумева да постоји реална пракса за познатог послодавца, који тражи да добије обученог радника. Зашто тај послодавац да још неког годину дана неформално обучава када је прошао школу. А шта је радила школа? Ми имамо лош модел да на високом образовању плаћамо само улаз на факултет и даље нас не интересује. Све високе струковне школе које су у вези са процесом производње у свим земљама света привреда пола финансира. То Србија не ради – објаснио је Шарчевић.
