Тим научника са Археолошког института у Београду наставља са истраживањима налазишта из раног гвозденог доба на подручју општине Сокобања. До сада је пронађен вредан и редак материјал, а археолози се надају да значјна открића тек предстоје. Један од раритета који је откривен на овом подручју јесте у целости сачувана наруквица од костију са урезима, која припада позном бакарном добу. Истраживачи кажу да је права реткост да се овакав предмет пронађе сачуван у целости и да углавном откривају само делове таквог материјала.
По речима др Петра Милојевића, научног сарадника Археолошког института у Београду, настављају се радови претходно сондираног локалитета Девојачки камен код Врмџе, где је прошле године урађена пробна сонда која је показала изузетан потенцијал овог налазишта. Због тога су ове године преузета истраживања већег обима и обављена геомагнетна снимања, а научници кажу да се надају открићу насеља градинског тима из позног и раног бакарног доба.
– Можемо да кажемо да ово налазиште има три културне целине, односно три културна слоја. Најмлађи, први културни слој потиче из раног гвозденог доба и он је само плитко заступљен само површинским материјалом који је за сада јако редак, бар на местима на којима истражујемо. Након тога следи слој позног бакарног доба који се везује за Коцофени-Костолац културу, односно за период између 3200. и 2500. године пре нове ере. И најдубљи слој у коме радимо то је период раног бакарног доба, везује се за бубањ хум 1 културу и он се растеже у опсегу од 4500. године пре нове ере до 3500. пре нове ере – наводи др Милојевић.
Оно што истраживачи открију на оваквим локалитетима има пре свега научну вредност, попут керамике са инкрустрацијом и урезима која припада Коцофени-Костолац култури. Ипак мештани некада изразе сумњу да се ради о открићу драгоцених метала, што овај научник оповргава.
– Овде истражујемо, пре свега рано и позно бакарно доба и то су периоди где нема драгоцених метала, где је јако ретко да се нађе било шта осим керамичких, камених и коштаних предмета. Иако га називамо бакарно доба, бакар је у то време у вредности много већој него што је било злато или било који драгоцени метали. Бакар је толико ретко заступљен да може на прстима руке да се изброји у целој Источној Србији број бакарних предмета нађених у овом периоду. Злато готово и да не постоји нити се користи у овом периоду – напомиње научни сарадник Археолошког института.
Археолошка истраживања на подручју Сокобање београдска установа реализује у сарадњи са овдашњом Народном библиотеком „Стеван Сремацˮ, а сва ова истраживања биће обједињена у монографији о праисторији сокобањског краја.
Текст: К. Ђ; Ј. Р.
Фото: К. Ђ.
