„Златне рукеˮ окупиле велики број излагача и посетилаца: Манифестација која чува традицију

Друштво

Сокобањска променада овог викенда била је права етнолошка ризница на отвореном. Народне ношње из различитих крајева Србије, украси, одећа, предмети за домаћинство, али и укусни залогаји из старе српске кухиње били су само део богате понуде на штандовима преко стотину излагача. Ни врелина јулског дана није спречила броје посетиоце да прошетају мермерним шеталиштем и уживају свим чулима у традиционалној манифестацији „Златне рукеˮ која је ове недеље, 15. јула одржана 41. пут.

Саставни део „Златних рукуˮ било је и такмичење у оквиру кога се бирало најлепше јело, производи домаће радиности и старих заната који су били подељени у седам дисциплина. „Хаљина са мотивима са влашког забунаˮ коју је израдила Ванка Јовановић из Кладурова код Петровца на Млави изабрана је за најлепшу у категорији коришћења етно мотива на савременим украсним предметима. Стручном жирију за око је запао и стари прекривач од конопљиног платна, као најочуванији експонат, за који је награђена Јасмина Свиленовић из Малог Извора код Зајечара. Пешкир са натписом „Добро јутроˮ који је донела Јасмина Ђорђевић из Ниша награђен је у категорији најбољи вез.

И ове године посетиоци су уживали у ручном раду током трајања манифестације. Победу у овој категорији однела је Љиљана Јовановић из Сокобање која је у Легату Милуна Митровића ткала тканице на разбоју.

– То је мали, стони разбој, сличан оним старинским разбојима који су заузимали читаве собе. Ово је неки минијатурни разбој на коме се исто ради шта се радило и на тим великим разбојима. То је једна врста уметности – каже нам Љиљана која је пре скоро деценију и по савладала технике ткања на курсу у Сокобањи, али са истим задовољство и еланом, као на почетку, ради и даље.

Награђен је и чувар традиције старих заната, ћурчија Мирослав Војиновић из Алексинца за експонат кожух. Најбоље јело из Србије припремила је Беба Свиленовић Марковић из Зајечара, док је у категорији „припреме јела сокобањског крајаˮ награђена Александра Радисављевић из Врмџе.
Александра је за ову прилику припремила боб, кравајчиће пуњене сиром, подробицу, чаламу и још доста јела, а каже нам да је сва храна припремана на шпорету на дрва и да због тога има другачији укус.

– То су специјалитети испод Ртња у Врмџи тако да гости који дођу у Врмџу могу да дођу код нас да нас посете и да пробају сва та јела. Бавимо се сеоским туризмом и комплетном пољопривредном производњом тако да гости који дођу код нас једу домаћу храну која је органска из наше баште – каже нам Александра, којој је ово друга награда у категорији припреме старих јела из сокобањског краја.

Посебно признање на 41. Златним рукама, захвалницу за дугогодишњу сарадњу и учешће, ентузијазам, енергију и упорност да ова манифестација живи и преноси традиционалне вештине на будуће генерације добила је Драгица Радовановић из Шарбановца која на манифестацији учествује од њеног оснивања, 1983. године. Бака Драгица, која живи на подручју планине Ртањ где је и Дренина колиба, упознаје нас са нецовањем, ручним радом којим се годинама бави.

– То је уметност. Потребно је једно мало дрвце и једна гвоздена игла. И то се намота. Конац се намота на иглу и преко овој дрвце се ради. Можеш да направиш шта год хоћеш. Ово је комплет, торбица, ово је сукња, оно је капица. Има и столњака – показује нам бака Драгица неке од својих радова међу којима је и прслук из 1958. године рађен рубеном техником, али и комад одеће из њених девојачких дана.

Ове године такмичаре је оцењивао стручни жири који су чинили др Дејан Крстић, етнолог и антрополог, Надица Стојковић, председница удружења „Етносˮ из Сокобање и Душан Павловић, шеф кухиње хотела „Зелени Градˮ.

О манифестацији „Златне рукеˮ похвално су причали и они који са собом нису понели признање, али су се у свој завичај вратили пуни утисака. Међу њима је ћурчија Горан Милисављевић из Врбовца који на манифестацији учествује од 2007. године. Папуче од крзна, прслуци, јакне од јагњеће коже део су понуде овог занатлије који нам каже да је све мање интересовања за куповину ових предмета.

– Купују, али сваке године све слабије и слабије. Тај занат изумире. Више нико не носи кожу, нико не носи кожне прслуке – каже нам Горан.

Међу бројним излагачима наилазимо и на штанд удружења Актив жена из Ниша који на манифестацији учествује преко деценију и по.

– Ова манифестација је стварно изузетна, вредна је јер се бави очувањем традиције. Ми као старији се трудимо да сво то знање у вези са старим занатима, пренесемо на млађе, али све је мање оних који су за то заинтересовани и то је стварно штета – каже Љубинка Станишић, председница удружења.

Актив се бави коришћењем етно мотива на савременим предметима, а Љубинка нам представља део њихове понуде.

– Ово је марама која је рађена на вукрину, шара је ружа и ево на једној ретро торбици које су сада актуелне, може на тексасу и на било ком памучном материјалу. Ето то нам је више циљ, ако нисмо у могућности да чувамо предмете јер сви су они од платна и сви се они брзо поцепају, макар да чувамо мотиве јер и они су део наше традиције, а без традиције ми нисмо нико и ништа – поручује наша саговорница.

И организатори манифестације задовољни су како је она протекла, као и бројем излагача и посетилаца. Директорка Културног центра Далиборка Стевановић присетила се и почетака „Златних рукуˮ које су ове године закорачиле у пету деценију.

– Пре 41 годину наш суграђанин, који нажалост није више са нама, Голуб Радовановић покренуо је ову манифестацију у циљу очувања традиције и нематеријалне културне баштине сокобањског краја, али и целе Србије. Доказ да је у томе успео и да је био заиста визионар још пре 40 година је то да манифестација и дан данас постоји, траје и чува нашу српску традицију, наше наслеђе, негује народно стваралаштво, национални идентитет и културу једног народа – поручила је директорка.

« од 19 »

Подршку у организовању манифестације пружили су и Туристичка организација Сокобања и локална самоуправа, а награде и захвалнице уручила је Ана Милановић, члан Општинског већа општине Сокобања задужена за културу, туризам, омладину и информисање.

Текст: Кристијан Ђорђевић; Јелена Радовановић

Фото: Кристијан Ђорђевић

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × 4 =