Данас је Велики петак, најтужнији датум у хришћанству, дан Христовог страдања и распећа. Данас се у храмовима не служи литургија, црквена звона не звоне, већ се оглашавају клепетала, а верници дан проводе у најстрожем посту. Многи од њих једночине, узимајући парче хлеба и воде тек у смирај дана.
Обележавање Великог петка у храму Преображења Господњег у Сокобањи почело је Царским часовима у раним јутарњим сатима. Вечерња служба на којој се износи плаштаница, платно на којем је приказано Христово полагање у гроб, почеће у 16 часова. Верници сокобањског краја имаће прилику да се поклоне и целивају плашатаницу и у Реснику од 17 часова и Поружници од 18 часова. У централном храму у Сокобањи Велико бденије са статијама и опходом око цркве почеће у 20 часова.
У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали, а да би нашли разлог за осуду Јудеји су рекли Понтију Пилату да се Христ буни против императора јер себе проглашава царем. Римљани су наставили крвави пир. У жељи да Исуса потпуно понизе, римски војници су му обукли скерлетну одору, јер скерлетна боја је била боја царева и нико други није смео да је носи. Скакали су и играли око њега смејући се цару, а на главу су му ставили трнов венац, као круну.
То се дешавало уочи највећег јудејског празника Пасхе и обичај је налагао се један затвореник пусти. Уместо Христа окупљени народ изабрао је Вараву, разбојника који је убио неколико римских војника. За Христа су тражили казну распећем.
Са трновим венцем на глави и тешким крстом на плећима Исус Христ корачао је Улицом бола до брда Голготе где је распет, праћен погрдним речима и понижавањима. Нашао се ту и један добар човек Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи крст страдања. И једна добра жена, Вероника, истрчала је из куће и марамом обрисала крв, зној и пљувачку са Исусовог лица. На марами је остала слика лика Христовог. Такозвана Вероникина марама постоји и на њој је нерукотворени лик Христов.
Нашавши се на крсту између двоје разбојника, после свих претрпљених мука, Христос је молио свог оца Небеског да опрости људима јер не знају шта чине. Кад је око три сата поподне (по нашем рачунању времена) Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина. Камење се уз страшан прасак распадало. Стене су пуцале. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога.
Велики петак верници проводе у тиховању и молитви. Данас се, по народном обичају не започињу послови, а домаћице фарбају јаја у црвену боју као симбол Христове проливене крви. На Велики петак посте сви верници и они који се нису придржавали Великог поста. У црквеном календару обележен је црвеним словом, а према Календару државних и верских празника Републике Србије обележава се нерадно.
