Сокобањска музичка сцена, као појам нечег новог и другачијег почела је и са половином прошлога века. Вечита тежња младих да се у музици искажу у оним правцима и тренутним актуелним трендовима приметна је и данас. Иако ми преферирамо ону музику која је овековечила нашу младост, тежња нових генерација ипак припада времену дигитализације, компјутеризације и дигиталног експеримената. Ново доба доноси нови звук чије теме у обради нису другачије од музике наше младости. Џез, рок, метал, поп, експериментална музика, инструментал, амбијентална музика или музика простора, инспирација у љубави, путовањима, историји и делом мистици често буде тема и новог sound-a.
Радује чињеница да међу младим Сокобањцима има оних који трагају за правим уметничким изразом, што можда најбоље илуструје пример двоје седамнаестогодишњака који себе представљају под именом „Bad Highˮ.
Описују себе као амбијентални, психоделични дуо чија музика ствара јединствену атмосферу која на слушаоца делује смирујуће водећи га на интроспективно путовање. Иако, како додају, потичу из малог града доносе оригиналност и дубоку емоционалну резонанцу у свој звук, привлачећи пажњу љубитеља експерименталне музике широм региона. То показује и њихов „The Voice of Pyramidˮ, инспирисан мистичним Ртњем, који је неочекивано прерастао и у први ЦД. Како кажу, тиме су испунили један од својих циљева.
У разговору за Сокопрес, искрено наводе и да им је једна од жеља да њихову музику упозна и заволи локална публика. Оно што им значи је подршка коју добијају од својих родитеља који, како наводе ови млади људи, капирају и воле ову музику. За разлику од њих међу вршњацима за сада нема превеликог интересовања јер се, сматра овај двојац, генерално слуша лоша музика.
На наше питање шта је пресудно у креирању оваквог музичког жанра, вештине или таленат, ово двоје младих сматра да једно без другог не би могло да изнедри квалитет.
– Што више инструмената, експериментисања и баратање рачунаром. Верујем да без бар трунке талента ништа не би било могуће. Обоје рекреативно свирамо разноврсну музику на акустичној гитари, блуз, рок, па чак и кантри. Један такав албум је у припреми дакле, психоделични блуз, рок и амбијентална музика и већи број песама ће уствари бити снимљен управо на акустичној гитари – упознаје нас са плановима мушки члан екипе.
Ови млади људи баве се музиком која се не може подвести под мејнстрим и не спада у жанрове који доносе лаку зараду, али је свакако нешто од чега и тако млади успевају да профитирају. Ипак, чини се да то није њихов мотив. Они уживају у ономе што раде, инспирисани значајним музичким именима попут Бриана Еноа и Жан Мишел Жара, као и разних бендова из 60-их, 70-их и 80-их када је у музици предњачио квалитет. И то што су желели да остану познати само под уметничким именом говори да ови млади људи имају здраву амбицију. Свакако ће тек проналазити себе и у музици и у животу. А ово је био повод да испричамо једну лепу причу из нашег комшилука, која нас охрабрује да негде близу нас стасавају генерације које теже другачијем, као и чињеница да сокобањска музичка сцена наставља да живи.
Текст: К. Ђ; Ј. Р.
