Љубитељи писане речи и поезије јучерашњи топао октобарски дан улепшали су присуством на промоцији књиге „Из бродског дневникаˮ Милана Орлића, српског књижевника, филозофа и научног истраживача из Панчева. Сусрет аутора и читалаца у просторијама Народне библиотеке у Сокобањи резултирао је занимљивим разговором и уживањем у песниковом надахнутом стваралаштву.
Књига песма „Из бродског дневникаˮ је, како сам аутор каже, нека врста сажимања његовог целокупног песничког искуства. Бродски дневник и пловидба заправо су метафора за људски живот, преломне и судбинске догађаје. Сваки појединац, наводи песник, у свом животу проживљава различита искуства, посебно данас када је све убрзано.
– Данас се јавља множина догађаја коју наши преци нису имали прилику да доживе, са друге стране има и лепих карактеристика тог убрзавања. Како се ми кроз те буре носимо са тим изазовима, какви су наши садржаји свести, мисли, емоције, све то је изражено на поетски начин у форми књиге песама. Поезија је важна јер она открива какав је човек. Ако знамо какав је човек знаћемо какво је и друштво у којем живи, свет у коме то друштво постоји, какви су односи међу друштвима. Из једне микро слике добићете једну макро слику. Као када се узима крвна слика, па се на једном малом узорку добије целокупно стање организма – додаје аутор и истиче да је предност наших песника лепота и богатство српског језика, јер се од оскудног језика не може направити добра песма.
Иза Орлићевог стваралаштва стоји више дела: причо-роман „О не/стварномˮ, мали поетски роман „Момо у поларној ноћиˮ, књига песама „Бруј миленијаˮ, „Панчево, варош накрај светаˮ… И поред богатог стваралаштва, промоцију у Сокобањи имао је још пре 25 година. Ипак приватно је, како истиче, сврстава у једну од омиљених дестинација.
– Сокобања је увек високо котирана и рангирана због богатства природе. Некада је била обавеза да се након мора дође на планину, јер је то саставни део формирања здравог организма – поручује овај стваралац.
Међу наградама које су се нашле у песниковој богатој биографији су „Милан Ракићˮ, „Бранко Миљковићˮ, „Исидора Секулићˮ, „Печат вароши сремскокарловачкеˮ… Његова поезија и есеји преведени су на двадесетак језика, а о његовом стваралаштву написано је стотинак текстова. Докторску дисертацију одбранио је на Универзитету Монаш у Мелбурну, а његова предавања, поред осталог, имали су прилике да слушају у Прагу, Кракову, Букурешту, Мелбурну и на Сорбони.
Текст: К. Ђ; Ј. Р.
Фото: К. Ђ.
