Занимљиви и, за данашње време, необични рекламни слогани красили су странице сокобањске штампе у периоду између два светска рата. Сачувани огласи сведоче о довитљивости тадашњих трговаца и занатлија, који су једноставним, али упечатљивим порукама настојали да привуку муштерије и опстану на тржишту. „Рушимо скупоћуˮ и „Ко оглашава, тај напредујеˮ, само су неке од порука потенцијалним купцима.
Локална штампа у Сокобањи појављује се почетком тридесетих година прошлог века, као привредни и социјално-културни лист. Сокобањске новине излазиле су недељно, а уређивао их је Алекса Маркишић, који је био и дописник листа Политика. Поред чланака и фељтона, значајан простор био је намењен огласима.
Међу оглашивачима блили су браћа Николићи, трговци чија се радња налазила до некадашњег хотела „Сокоградˮ. Нудили су штофове, мушке кошуље, шешире, зимски веш, чарапе, али и персијско плетиво и енглески памук. Поред мануфактурне робе, купцима су нудили и богат избор колонијалне и бакалске робе.
Своје услуге оглашавао је и зубни атеље Стевана Пушкаша, смештен у тадашњој Карађорђевој улици, која је након Другог светског рата носила назив Маршала Тита, а данас Светог Саве. Оглас је обежавао израду свих врста пломби и зубних вилица од различитих материјала, у складу са тадашњим трендовима у зубарству.
У понуди је била и воскарско-лицедерска радња Николе Ј. Игњатовића, која је купцима нудила славске свеће од чистог пчелињег воска и велики избор лицидерских колача, по ценама које су, како се тада говорило, биле „јефтинијеˮ него џабе. Радња се налазила у близини Соколске читаонице.
Бакалска и шпекулативна радња Радомира Ц. Јевтића откупљивала је јаја, пернату живину и ћурке, које је извозила. Главна огласна порука била је: „Донеси, па ћеш се уверити!ˮ Радња се налазила у званом крају Гродашница (Градашница), код Бановинске Болнице.
Најниже цене мушких одела, капута, стакларске и порцуланске робе оглашавали су Влада Пејовић и брат, док је трговина Жике М. Ђурића привлачила пажњу најјефтинијом мануфактором, галантерском и кратком робом, а према реклами он је био једини који „руши скупоћуˮ.
Огласе је објављивала и Сокобањска банка, која је нудила куповину акција Привилеговане аграрне банке, зајмове по меницама са сигурним жиром и штедњу уз повољну камату.
Међу занимљивијим огласима из те 1932. године је онај који потписује земљорадник Ђорђе Божовић из Ратарске улице у Сокобањи, који је нудио бика чисте сименталске пасмине, предложеног и за награду, тежине 690 килограма, а којег је, како је навео у огласу, био принуђен да прода. Уз текст огласа је и фоторгафија продавца и животиње уз назнаку да је она сачињена раније када је бик имао 590 килограма.
Драгоцени времеплов нуди и трговина и књижара Петра А. Вељковића која је својим многобројним муштеријама честитала Божић и Нову 1932. годину.
