У Народној библиотеци „Стеван Сремац” протеклог петка одржана је промоција књиге „Non imprimatur или цензура у библиотекарству и издаваштву” аутора Дејана Вукићевића, водитеља фонда старих, ретких и минијатурних књига у Народној библиотеци Србије.
Аутор каже да је ово његова тринаеста књига а да је феноменом цензуре почео да се бави спонтано, убрзо схвативши да је универзалан и да прати човечанство од настанка, потом траје кроз читаво време његовог постојања. Он додаје да цензура има и особину преображавања, мимикрирања и прилагођавања као и да борба против ње траје исто онолико колико и она сама.
Вукићевић је појам цензуре представио кроз двадесет поглавља. Нека од њих имају и литерарне називе као што су „Светла страна цензуре”, то су они позитивни аспекти који се ретко помињу и „Кратка историја бесчашћа”, где се наводе најекстремнији примери цензуре. На самом почетку књиге, аутор се бавим самим појмом, онда и кратком историјом цензуре у свету, а потом и у Србији.
− Цензуре је увек било и увек ће је бити, мене је, наравно пошто сам библиотекар занимао пре свега тај аспект али нисам могао да заобиђем и издаваштво јер су то уско везане делатности, као штампарство − рекао је аутор.
Дејан Вукићевић рођен је 1965. године у Краљеву. Дипломирао је на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности, а магистрирао је и докторирао на Катедри за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду. Радио је на персоналним биографијама 30 српских књижевника. За библиографију часописа „Дело” од Библиотекарског друштва Србије 2007. године добио је награду „Стојан Новаковић”, а исту награду добио је и 2012. године за Библиографију српских енциклопедија и лексикона. Исте године добио је награду „Марија Илић Агапова” као најбољи библиотекар, а добитник је и националне награде „Јанко Шафарик” за укупан допринос библиотекарској струци.
